Linus Karl Pauling

LINUS CARL PAULING (1901-1994), amerièki hemièar

Linus Karl Pauling doktorirao je na Kalifornijskom institutu za tehnologiju, a bavio se izuèavanjem kompleksnih molekula živih organizama, pre svega proteinskih. Od 1940. zainteresovao se za cikliène æelije anemije. Dobitnik je dve Nobelove nagrade, prema tome posle Marije Kiri on je druga osoba kojoj je ukazana takva poèast. Prvu nagradu dobio je iz hemije 1954, a drugu za mir 1962. Kada su ga pitali zašto je postao nauènik, odgovorio je da je želeo da razume svet. Bio je prvi svetski nauènik koji je shvatio znaèaj veza u molekulima i kristalima. U strukturnoj hemiji primenio je kvantnu teoriju, èime je stvorio strukturnu hemiju u modernom smislu. Sve svoje ideje sumirao je u knjizi “Priroda hemijske veze i struktura molekula i kristala” (The Nature of the Chemical Bond and Structure of Moleculs and Crystals) 1939.
Nakon toga prešao je u oblast istraživanja biohemije, formirajuæi novu granu molekularne biologije, otkriæem prvog molekularnog obolenja cikliènih æelija anemije. Formulisao je teoriju imunog sistema i strukture proteina, sa objašnjenjem dejstva anestetika. Takodje je uèestovao u definisanju DNK, strukture nukleinske kiseline.
Pauling se uvrstio u borbu protiv nuklearnog naoružanja i rata uopšte. Odbio je uèešæe u Manhattan Projectu za proizvodnju atomske bombe. Kao rezultat njegovoga rada su, gore pomenute, dve Nobelove nagrade.