Džems Èadvik

JAMES CHADWICK (1891-1974), engleski fizièar

Džems Èadvik je završio studije na Univerzitetu Manèester i prve dve godine radio sa Ernestom Redeford. Zatim je otišao u Berlin, gde je radio sa Hansom Gajgerom. Od 1920. ponovo radi sa Redefordom u Kevendiševoj laboratoriji na Kembridžu. Èadvik je 1932. otkrio neutron u atomskom jezgru, a 1935. dobio Nobelovu nagradu iz fizike. Uoèio je da broj protona u atomu odgovara približno polovini njegove težine i da istovremeno odgovaraju broju negativnih naelektrisanja elektrona. Težina elektrona iznosi svega oko jedan hiljaditi deo težine protona, a težina protona približno polovini težine atoma. Prema tome, Èadvik je preporuèio da je nedostajuæa masa atoma sadržana u protonima, a njihovo naelektrisanje skriveno unutar jezgra. Problem je izgledao da se jezgro atoma sastojalo iz delova, za èega još nije bilo dokaza. I konaèno, Èadvik je rešio zagonetku 1932. posle interpretacije rezultata Irene Kiri i Pavla Saviæa (Irena Kiri je kæerka Marije i Pjera Kiri). Irena Kiri, Frederik Žulio-Kiri (Frederic Juliot-Curie) i Pavle Saviæ našli su 1932. da kada se element barijum izloži alfa zraèenju rezultat je da usled radijacije protoni napuštaju datu supstancu. Oni su zakljuèili da ova emisija izaziva gama zraèenje. Èadvik je posle toga izveo svoj zakljuèak da neutralne èestice, koje je on nazvao neutroni, istih težina kao i protoni, izazivaju datu reakciju i to je u stvari radijacija. Sliènu pojavu predvideo je i Radeford 1920, a sada je isto bilo potvrdjeno. Èadvik je, znaèi, potvrdio da broj neutrona i protona u atomu elementa èini po 50% (polovinu od prethodno nedostajuæe mase).
È advik je èetiri godine proveo u zarobljeništvu, tokom Drugog svetskog rata, a ostatak života u Sjedinjenim Državama, radeæi kao vodja tima za razvoj atomske bombe.