Ernest Radeford

ERNEST RUTHERFORD (1871-1937), novozelandski i kanadski fizièar

Posle Bekerelovog otkriæa radioaktivnosti 1896, mnogi nauènici poèeli su se baviti istraživanjima u toj oblasti. Medju najistaknutijima bili su Marie Curie i njen muž Pierre. Objašnjenje radioaktivnosti dao je Ernest Radeford, èime je uèinio najviši doprinos nuklearnoj fizici. Radeford je rodjen na Novom Zelandu, ali se školovao na Univerzitetu Kembridž i zatim radio zajedno sa Džonom J. Tomas. Od 1898. profesor je na Univerzitetu McGill u Montrealu, Kanada. Tu je utvrdio ponašanje alfa i beta radioaktivnosti, a 1900. Radeford otkriva i treæu vrstu zraèenja gama zraèenje. Radeford je utvrdio da magnetne sile deluju na alfa i beta zrake, reflektuju ih, ali ne deluju na gama zrake. U Montrealu se Radeford sreo sa Britancem Frederikom Sodijem (Frederik Soddy, 1877-1956), sa kojim je zajedno došao do otkriæa da se radioaktivni elementi raspadaju. Njihovo otkriæe procesa raspadanja radioaktivnih materija bilo je revolucionarno i od ogromnog znaèaja, a raspadanjem tih elemenata dolazi do stvaranja drugih elemenata.
Radeford je ispitujuæi alfa zraèenje došao do zakljuèka da su alfa èestice atomi helijuma, beta zraci su saèinjeni od elektrona, a gama zraci su x-zraci.
Nakon tih otkriæa Radeford se vraæa u Evropu, na Univerzitet Manèester, gde radi sa Hansom Vilhemom Gajgerom (Hans Wilhelm Geiger, 1882-1945) i zajednièki inoviraju Gajgerov brojaè 1908, kojim su merili radioaktivnost elemenata.
Godine 1910. Radeford je predložio Gajgeru da sa alfa zracima bombarduju foliju platine, èime je utvrdio da gotovo sve èestice prolaze kroz foliju uz deflekciju (krivljenje), a samo jedna od svakih osam hiljada èestica se odbija. Godine 1911. on izvodi zakljuèak da se to dešava usled toga što su alfa èestice atomi, sadržeæi atomsko jezgro, a elektroni kruže oko jezgra slièno planetarnim kretanjima. Razlog zašto se jedna od osam hiljada èestica vraæa je taj što one udaraju u pozitivno atomsko jezgro i odbijaju se, a sve ostale prolaze mimo jezgra. Ovim se uveliko objasnila gradja atoma, što æe nešto kasnije još potpunije definisati Danski fizièar Nils Bor, 1913. Ernest Redford dobio je Nobelovu nagradu iz hemije 1908.