Anton Anri Berkel

ANTOINE-HENRI BECQUEREL (1852-1908), francuski fizièar

Posle Rentgenovog otkriæa x-zraka 1895, njihova izuèavanja nastavio je Francuz Bekerel i veæ 1896. utvrdio njihovu radioaktivnost, èime je otvorio novu oblast izuèavanja za mnoge istraživaèe. U Bekerelovoj familiji svi su bili istraživaèi, njegovi deda i otac, pa i sin. Biran je za predsednika Politehnikuma Ecole u Parizu, a 1899. za èlana Francuske akademije nauka.
Bekerel je postavio hipotezu da Rentgenski zraci mogu da svelte i to fluoroescentno. Prema tome, oèekivanja su bila da mogu reagovati na fotografsku ploèu. Eksperimentišuæi sa uranijumom utvrdio je da pri izlaganju uranijuma sunèevoj svetlosti materijal zaista ostavlja tragove na fotografskoj ploèi. Dalje je primetio da uranium zraèi i u mraku, èime je utvrdio da nije reè o x-zracima veæ o novom fenomenu. Ta zraèenja, posle Bekerela, definisala je Maria Curie (1867-1934). Tako su Bekerel, Maria i Pjer Kiri podelili Nobelovu nagradu iz fizike 1903. godine, za dostignuæa u domenima radioaktivnosti. Medjunarodni sistem mera ustanovio je jedinicu mere radioaktivnosti nazvanu Bekerel (Becquerel), u znak priznanja Bekerelu za njegove nauène doprinose.