Dositej Obradovic

DOSITEJ OBRADOVIÆ (1739-1811), tvorac srpskog identiteta

Dositej Obradoviæ je rodjen u Èakovu, Banat, rano je ostao bez roditelja i pobegao u manastir Hopovo, u Fruškoj Gori, gde se zakaludjerio. Zaiteresovao se kako za crkvenu literaturu tako i za srpsku istoriju, a posebno za Dušanov zakonik. U svet je krenuo relativno rano, veæ 1761. i ostao 40 godina. U Haleu, Nemaèka, prihvatio je krilaticu “Prosvetom ka slobodi”. Radio je kao uèitelj, lekar, korektor, predavaè i postao poliglota, nauèio je: grèki, latinski, nemaèki, engleski, francuski, ruski, albanski, rumunski i italijanski.
Dositej Obradoviæ se u Srbiji pamti kao osnivaè prve škole i kao prvi srpski moderni pisac. Osnivaè je beogradskog Lyceuma i prvi Ministar prosvete u Srbiji. Takodje je pomogao osnivanje Velike škole u Beogradu 1808. i otvorio beogradsku Bogosloviju. Lièno je vodio brigu o obrazovanju Karadjordjevog naslednika, sina Alekse. Pred smrt je radio i na otvaranju prve štamparije u Beogradu. Dositej Obradoviæ je utro put za delovanje Vuka Stefanoviæa – Karadžiæa i prvi je u Srbiji poèeo da piše na nacionalnom jeziku, prostim narodnim dijalektom. Otuda se Dositej i Vuk smatraju osnivaèima moderne srpske kulture.
Putovao je veoma mnogo, boravio na Krfu, na planini Atos, na Peloponezu, u Izmiru i Carigardu, u Veneciji, Zadru, Vieni, Karlovcima, Bratislavi, Trstu, Lajpcigu i Haleu, Parizu, Londonu i mnogim drugim mestima. Najznaèajnija Dositejeva pisana dela su: "Život i prikljuèenije"; "Pismo Haralampiju"; "Sovjeti zdravog razuma", i druga. Za Dositeja je Jovan Skerliæ rekao da je za svoga života više video i znao nego i jedan živi Srbin.