Rudjer Boskovic

RUDJER BOŠKOVIÆ (1711-1787), dubrovaèki nauènik i diplomata

Rudjer Boškoviæ rodjen je u Raguzi (Dubrovnik), a studirao je matematiku i fiziku u Rimu. Jedan je od prvih svetskih nauènika koji je prihvatio teoriju univerzalne gravitacije Isaka Njutna. Veæi deo života radio je u Rimu, ali je baš zbog Njutna otišao u Britaniju 1759, gde je imao priliku da se sretne sa brojnim nauènicima sveta, toga vremena. Britanskim nauènicima Boškoviæ je bio dobro poznat po svojoj teoriji o atomizmu. Pored toga istakao se i kao hemièar, u domenima: kohezije, hemijskih afiniteta, krstalizacije, kao i u oblasti toplote. Za Boškoviæa je J.J. Thomson rekao da je dao najbolje objašnjenje o koheziji, koje je prihvaæeno u celom svetu. Rudjer Boškoviæ je znaèajno uticao na engleske nauènike: Dejvija, Fradeja, Maksvela, Kelvina, Tomsona. Tompson je takodje rekao da su Boškoviæevi radovi bili toliko napredni i da su imali najveæi uticaj za dalja istraživanja Devija i Fardeja. Rudjer Boškoviæ je zapoèeo, a Majkl Faradej završio teoriju hemijskih elemenata i elektrolita. U svoje vreme Boškoviæ je publikovao 70 nauènih radova, u kojima je obuhvatio oblasti optike, gravitaciju, trigonometriju, astronomiju i meteorologiju. Istakavši se u domenima atomske teorije, za Boškoviæa je Maksvel napisao 1877. u èasopisu "Natura" : “Najbolja stvar koju možemo uèiniti je osloboditi se pojma nukleusa i zameniti ga atomom Rudjera Boškoviæa”. Lord Kelvin smatrao je da su Boškoviæeve ideje apsolutne i da je njegova teorija neogranièena.
Boškoviæ se smatra pionirom nauke o geodeziji i on je prvi inicirao merenje zemljinih meridijana.
Boravio je i u Francuskoj i postao èlan Francuske akademije nauka, a bio je i èlan Kraljevskog društva u Rimu. Uz sve što je uèinio u nauci, izuzetno se zalagao za svoj kraj pa je tokom boravka u Rimu bio i zvanièni diplomatski predstavnik Dubrovnika.
Napomena: Hrvati Rudjera Boškoviæa smatraju svojim, pošto im je kao takav veoma potreban, iako po raspoloživim podacima proizlazi da je srpskog porekla.