Mitovi i legende

Hermes

(Grè. Hermes, lat. Mercurius - sin Zevsa i Plejade Maje, glasnik bogova i pratilac mrtvih u podzemni svet, bog trgovaca, pronalazaèa, hodoèasnika i putnika, atleta, varalica i lopova)



Bio je najspretniji, najsnalažljiviji i najlukaviji od svih olimpskih bogova, a svoje sposobnosti je dokazao veæ prvog dana svog života. Rodio se ujutro (u peæini pod gorom Kilenom u Arkadiji), pre podne pobegao iz kolevke, u podne pronašao liru i nauèio da na njoj svira, popodne je bogu Apolonu ukrao stado od pedeset krava (i uvukao ih za rep u peæinu kako bi za sobom ostavile suprotan trag), uveèe se vratio kao da se ništa nije dogodilo, omotao se pelenama i usnuo s najnevinijim smeškom na usnama. Kada je Apolon došao da ga kazni, tako mu se spretno izvinjavao i tako drsko lagao (istog dana je nauèio i da govori i da laže) pa je Apolon odluèio da ga odvede pred samog Zevsa. Podvizi njegovog najmlaðeg sina su Zevsa oduševili, ali mu je reda radi zapovedio da Apolonu vrati njegovo stado. Hermesu to, nije bilo po volji i umesto odgovora poèeo je da svira na liri tako lepo da je Apolon poželeo da je ima i predložio Hermesu da zadrži ukradne krave. Hermes je na to pristao, a Apolon je tom zamenom bio toliko zadovoljan da mu je dao i zlatan štap uz dobar savet: neka ode na goru Parnas i neka kod tamošnjih sveštenica nauèi da vraèa. Hermes ga je poslušao i tamo se savršeno pripremio za svoju buduæu ulogu na Olimpu.

Na Olimp se, meðutim, nije vratio tako lako. To mu je branila majka koja je bila samo niža boginja i smatrala je da je društvo bogova za njega odviše uzvišeno. Zbog toga je Hermes ostao na zemlji, èuvao stada arkadijskih stoèara i kratio sebi vreme raznim izumima. Da nadoknadi liru koju je prepustio Apolonu, izumeo je pastirsku frulu, a da se ne bi zamarao dotadašnjim naèinom paljenja vatre, izumeo je kresivo. Posle toga i brojeve, mere i pismo. Najzad mu je život na zemlji omrznuo pa je zamolio majku da ga pusti na Olimp. Bolje je živeti meðu bogovima u palatama, okružen izobiljem, nego u mraku peæine, u siromašnoj Arkadiji. Kad je Maja napomenula da ga bogovi možda neæe primiti meðu sebe, Hermes je izjavio da æe u tom sluèaju skupiti grupu razbojnika i postati im voða. Taj je argument zvuèao Maji uverljivo i nije joj ostalo drugo nego da mu dozvoli da ide na Olimp.

Bogovi su ga primili iznad oèekivanja srdaèno. O njegovim podvizima veæ su dosta èuli, a osim toga bio je sin samog Zevsa. Na Olimpu je odmah dobio visoku dužnost. Zevs ga je imenovao svojim glasnikom. Sliènu funkciju je, doduše, imala i boginja duge Irida, ali ju je Hermes brzo nadmašio. Dok je Irida samo oglašavala Zevsove zapovesti, on ih je sprovodio u delo. Uskoro je proširio svoju klijentelu i na ostale bogove i postao ne samo njihov glasnik nego i savetnik. Najradije je, svakako, radio za Zevsa, koji mu je poveravao posebno osetljive i zamršene sluèajeve. Hermes ih je uvek pouzdano i uspešno izvršavao. Spasio je, na primer, Zevsovog sina Dionisa, kog je orhomenski kralj Atamant hteo da ubije u nastupu ludila. Ubio je stookog pastira Arga, koji je po zapovesti ljubomorne Here èuvao Zevsovu ljubavnicu Iju. Oslobodio je boga rata Aresa iz gvozdene baève, u koju su ga zatvorili giganti Aloadi, i doveo na Olimp boga Hefesta. Pomogao je i brojnim junacima: Perseju u borbi s Gorgonom Meduzom, Herkulu u vreme njegove službe kod mikenskog kralja Euristeja, Orfeju u odvažnom poduhvatu, silasku u podzemni svet i povratku na zemlju, Odiseju u njegovim dugotrajnim lutanjima na povratku iz osvojene Troje kuæi u Itaku. Po Zevsovoj zapovesti vratio je u život mladog Pelopa, kad ga je ubio njegov otac Tantal.

Kao što je pružao pomoæ junacima, pružao ju je i obiènim smrtnicima kada su ga za to molili. Pastirima je èuvao blago, vodio je i štitio putnike, davao snagu borcima i brzinu trkaèima, pomagao trgovcima u sticanju dobitka, i uopste svim ambicioznim ljudima na putu do uspeha. Jedini od bogova nije se ustezao da pomaže varalicama i zloèincima, naravno pod uslovom da su svoj posao obavljali lukavo i pametno. Glupi i lenji ljudi nisu imali šta da oèekuju od Hermesa. Jedino su se takvi na njega i žalili.

Zbog mnoštva zadataka koje je morao da obavlja i zbog neprekidne zauzetosti Hermes kao da nije imao vremena da se oženi. To svakako ne znaèi da nije ostavio potomke. S lepom Polimelom, iz pratnje boginje Artemide, imao je sina Eudora, koji je u trojanskom ratu bio jedan od voða Ahilovih Mirmidonaca; s nimfom Karmentom imao je sina Euandra, koji je napustio rodnu Arkadiju, iselio se u Italiju i nastanio na rimskom brežuljku Palatinu. S Hersom, kæerkom prvog atinskog kralja Kekropa, imao je sina Kefala, a s Afroditom, boginjom lepote i ljubavi, sina Hermafrodita. Prema nekim autorima njegov sin je bio i korintski kralj Sizif, a prema drugima Silen, Satir i Pan. Od ostalih njegovih sinova poznati su Autolik, proslavljena varalica i zloèinac, i Dafnis, osnivaè novog pesnièkog žanra, pastirskih pesama.

Ikar

(Grè. Ikaros, lat. Icarus - sin atinskog umetnika i izumitelja Dedala, žrtva prvog èovekovog leta)



Ikar se ubraja meðu najpoznatije junake grèkih mitova. Tok njegovog leta i udes kojim se završio opšte su poznati. Njegov otac Dedal sagradio je kritskom kralju Minosu graðevinu Lavirint za neman Minotaura. Kralj Minos zabranio je nakon toga Dedalu da napusti Krit, kako ne bi izdao tajnu graðevine, ili negde drugde sagradio sliènu. Kad Dedal nije mogao da pobegne s Krita morem, odluèio je da pobegne nebom. Od ptièjeg perja konstruisao je krila za sebe i sina i poleteo s njim sa Krita. Ali Ikar nije poslušao Dedalovo nareðenje da ne leti suviše visoko. Iza ostrva Parosa Ikar je uzleteo do takve visine da je Sunce rastopilo vosak kojim je perje njegovih krila bilo zalepljeno, survao se u more i udavio. More u kome je mladiæ izgubio život nazvano je po njemu Ikarskim. Tako se zvalo za vreme Homera, a tako se zove i danas.

Nema sumnje da je Ikar poginuo svojom krivicom, ali da li je stvarno krivica uzdiæi se u visine do kojih se niko pre nije uzdigao? Èoveèanstvo je na to pitanje odgovorilo jednoznaèno. U našoj svesti Ikarov pad nije ostao kao simbol sloma i krivice, nego simbol tragiène sudbine èoveka koji se osmelio da postigne ono o èemu su drugi samo sanjali.

Astronomi su Ikarovim imenom nazvali mali asteroid koji svakih devetnaest godina prolazi blizu Zemlje. Verovatnost da æe taj Ikar pasti na Zemlju manja je od jedan prema milijardu.

Meduza

(Grè. Medusa, lat. Medusa - jedna od triju Gorgona, nakaznih kæeri morskog boga Forkija i njegove žene Kete)



Za razliku od svojih sestara, bila je smrtna, ali inaèe im je po svemu bila slièna, svojim iscerenim licem, prignjeèenim nosom, nakaznim životinjskim zubima, metalnim krilima i zmijama otrovnicama umesto kose. Ugledavši je, èovek bi se od groze jednostavno skamenio. Prema nekim izvorima, Meduza je nekada bila prelepa i imala puno prosaca. Najlepše na njoj bila je njena bujna, talasasta kosa. Meðutim, kada je u Ateninom hramu obešèastio Posejdon, da bi je kaznila, Atena je njenu kosu pretvorila u zmije.

Ubio ju je junak Persej kada joj se približio nošen krilatim sandalama i pod èarobnom kacigom koja ga je štitila od Meduzinog pogleda. Napao ju je s visine, pri èemu ju je u svom štitu posmatrao kao u ogledalu, i èarobnim zakrivljenim maèem odrubio joj glavu. Iz tela umiruæe Meduze izašli su div Hrisaor i krilati konj Pegaz. Iz krvi koja je kapala iz torbe u kojoj je Persej odneo njenu glavu izlegle su se zmije otrovnice. Persej je tri puta iskoristio Meduzinu glavu kao strahovito oružje kojim je svoje protivnike pretvorio u kamen: prvi put kad ga je uvredio div Atlas, drugi put kada ga je napao odbijeni prosac njegove žene Andromede, Finej i treæi put kad se osvetio serifskom kralju Polidektu za nasilje prema njegovoj majci Danaji. Nakon toga predao je Meduzinu glavu boginji Ateni, koja ju je prièvrstila na svoj oklop. Meduzinu glavu nosio je na svom neprobojnom štitu i najviši bog Zevs. Ugledajuæi se na njega, slikom Meduzine glave ukrašavali su svoje štitove i oklope mnogi mitski i istorijski junaci stare Grèke i Rima.

Osim Hrisaora i Pegaza ostavila je, prema nekim antièkim autorima, još jednog potomka: s bogom Hefestom imala je, navodno, èudovišnog diva Kaka.

Minotaur

(Grè Minotauros, lat. Minotaurus - èudovište iz knososkog Lavirinta, s ljudskim telom i glavom bika)



Njegova majka je bila Pasifaja, žena kritskog kralja Minosa, a otac sveti beli bik u koga se Pasifaja zaljubila u Minosovom odsustvu. Da bi ga sakrio, Minos je dao da se sagradi Lavirint, koji je podigao slavni atinski graditelj i umetnik Dedal, i tu zatvorio Minotaura. Minos je u Lavirint bacao mladiæe i devojke iz Atine, koje je svakih devet godina na Krit morao da šalje atinski kralj Egej jer je na Atenskim igrama ubio Minosovog sina Androgeja. Od tog danka u krvi Atinu je oslobodio Egejev sin Tezej, koji se dobrovoljno javio meðu žrtvovane mladiæe, i uz pomoæ Minosove kæeri Arijadne u teškoj borbi ubio Minotaura.

Muze

(Grè. Musai, lat. Musae - kæeri najvišeg boga Zevsa i boginje pamæenja Mnemosine, boginje umetnosti)



Bilo ih je devet, a pojedine su umetnosti raspodelile ovako: Kaliopa je bila muza epskog, Euterpa lirskog, a Erata ljubavnog pesništva, Talija komedije, Melpomena tragedije, Terpsihora plesa, Klija istorije, Uranija astronomije, Polihimnija himnièkog i horskog pevanja. Njihov broj, kao i podela njihovih funkcija, posledica su srazmerno dugog razvoja. Najstariji autori nisu ih taèno razlikovali. Nekad govore samo o sedam muza, pa o tri ili èetiri, a èesto samo o Muzi uopšteno. Izuzetno, meðu njima su se isticale i druge muze, na primer Meleta ("Brižnost"), Mnema ("Pamæenje") i Aeda ("Pevanje"). Platon im je dodao i desetu, pesnikinju Sapfu sa ostrva Lezbos, ali to je bila samo poèast pridata prvoj poznatoj pesnikinji u istoriji grèke i svetske poezije (iz 7.-6.v. p.n.e.). Muze, dakle, nisu bile zaštitnice svih umetnièkih vrsta, ali su bile zaštitnice dvaju podruèja nauke. Grci su, naime, a nakon njih i Rimljani, astronomiju i istoriju ubrajali meðu umetnosti, dok su vajarstvo i slikarstvo oznaèavali u širem smislu reèju "tékhne", umeæem, tj. rukotvornom ili proizvodnom delatnošæu (za rad Fidijin ili Apelov nisu imali drugog izraza osim onoga koji su upotrebljavali za rad kovaèa). Iako su pojedini umetnici poštovali pre svega muze svoje struke, iskazivali su poštovanje i prema "svih devet", a uz njih su ih poštovali i ostali ljudi. Bez dela umetnika, koji su bili štiæenici muza, život baš ne bi bio nešto posebno vredan.

Grci i Rimljani prikazivali su muze kao lepe žene, ravne i najlepšim boginjama. Pripisivali su im sklonost pevanju i plesu, èime su uveseljavale i bogove i same sebe. Voditelj muza bio je bog Apolon. Živele su na Olimpu, ali su se rado zadržavale i kod izvora Hipokrene na šumovitom Helikonu (u Beotiji), ili kod Kastalijskog izvora na Parnasu (u Fokidi). Prema ljudima su bile ljubazne i susretljive, naroèito prema svojim miljenicima pesnicima, dramatièarima, pevaèima i glumcima. Za nanesenu uvredu i one su se, svakako, svetile. Tako su na primer oduzele glas, sluh i vid traèkom pevaèu Tamiru jer se hvalisao da ih je pobedio u nekom takmièenju. Uživale su zaštitu svih bogova, uz izuzetak boga Aresa. Zevs je tako usmrtio traèkog kralja Pireneja kad je hteo da ih nasiljem natera da mu služe. "Sreæan na svetu je onaj koga muze vole", kaze se u tzv. Homerskim himnama.

Narcis

(Grè. Narkissos, lat. Narcissus - sin reènog boga Kefisa i nimfe Liriope)



Bio je to vrlo lep i bojažljiv mladiæ, koji je najviše voleo samotna lutanja šumama. Zbog toga što je izbegavao društvo svojih drugova i drugarica nimfe su ga smatrale samoljubivim i uobraženim. Njihov podsmeh još ga je više utvrdio u uverenju da je usamljenom èoveku najlepše, pa je svojim ponašanjem izazvao njihovo otvoreno neprijateljstvo. Odluèile su da mu se osvete. Pogodna prilika im se pružila kad je Narcis prezreo ljubav nimfe Eho, koja je zbog toga umrla od tuge, pa je od nje ostao samo glas. Nimfe su zatražile od boginje Afrodite da kazni Narcisa jer on, navodno, prezire njene darove. Afrodita je na to navela Narcisa da se zaljubi u samog sebe, taènije u svoju sliku koju je ugledao na mirnoj površini šumskog jezera. Prema jednoj verziji, tako se dugo nadvijao nad jezerom, diveæi se sebi, dok nije u njega pao i utopio se. Prema drugoj, umro je od te isprazne i uzaludne ljubavi.

Kad su nimfe doznale za Narcisovu smrt, sažalile su se nad njime pa su pošle da ga traže kako bi ga dostojno pokopale. Meðutim, njegovo telo nisu našle: pretvorilo se u mirisni cvet sa šest žuto-belih latica, kako tvrdi Ovidije u Metamorfozama.

Cvet u koji se pretvorio Narcis do dana današnjeg nosi njegovo ime. U starovekovnoj Sparti narcis je bio omiljeni ornament, a u drugim grèkim pokrajinama cvet smrti. Jezero u kom se Narcis utopio nalazilo se na obroncima Helikona, u blizini Tespije. Njegovo ime je ušlo i u nauènu terminologiju, kao oznaka patološkog samoljublja, zagledanosti u sebe, "narcizma".

Nikta

(Grè. Nyks, lat. Nox - kæi prvobitnog Haosa, boginja noæi i otelotvorenje noæi)



U mit je pre svega ušla po svojim potomcima. S bogom veène tame Erebom rodila je Etera, veèito svetlo, i vedri dan Hemeru, a posle je na svet bogova i ljudi donela manje ugodna biæa. Kad je titan Kron osakatio svog oca Urana i oteo mu vlast, Nikta je, obuzeta srdžbom, sama od sebe rodila boga smrti Tanatosa, kere, boginje nasilne smrti, Eridu, boginju svaðe, Apatu, boginju obmane, boga sna i snova Hipnosa, Nemezu, boginju odmazde, i druge. Prema nekim predanjima, njene kæeri su bile i boginje osvete Erinije i Hesperide, èuvarice Herinog drveta sa zlatnim jabukama. Ljudima je Nikta bila više sklona nego njeni potomci: smirivala je uzburkane strasti, donosila spokojstvo, a bodrila je i podsticala misao. O Nikti je inaèe poznato da je s olimpskim bogovima uèestvovala u borbi protiv pobunjenih Giganata.

Nimfe

(Boginje voda, šuma i gora Grka i Rimljana, sliène našim vilama)



Kæeri su razlièitih roditelja, èesto i nepoznatih, a u hijerarhiji bogova zauzimale su niže mesto, mnoge èak nisu bile ni besmrtne. Gotovo bez izuzetka bile su lepotice. Živele su bezbrižno provodeæi dane u pesmi, igri i zabavi. Najdrazi pratioci bili su im sileni, satiri i panovi, od viših bogova posebno Apolon, Hermes i Dionis, a od boginja Artemida. Mnoge nimfe su imale potomke s bogovima, ali i sa smrtnim ljudima. Ljudima su bile sklone i rado s njima dolazile u susret. Lepi mladi ljudi uèinili bi ponekad najbolje što su mogli kad bi im se sklonili s puta. U svojoj èeznji za ljubavlju nimfe su neretko prouzrokovale njihovu smrt ili nesreæu: tako, na primer, smrt Hile u Miziji, Hermafrodita u Halikarnasu, i drugih. Nimfa je bilo toliko da se u starom veku nije našao pesnik koji bi ih sve znao po imenu. Nauènici novog veka su uspeli da razluèe nešto više od pet stotina. Prema poreklu i mestu gde su živele dele se na tri grupe: najade ili nimfe voda, drijade ili šumske nimfe i oreade ili nimfe gora.

Pan

(Grè. Pan, lat. Pan - sin nimfe Driope i boga Hermesa, ili nimfe Enide i Zevsa, bog šuma, lovaca i pastira).



Rodio se s kozjim nogama, rogat i bradat, pa je i njegovu majku obuzeo takav strah (koji se i danas po njemu naziva "paniènim") da je pobegla i napustila ga. Ali Hermes je prihvatio malog Pana i odneo ga na Olimp. Bogovi su se toliko smejali Panovom izgledu da je pobegao s Olimpa obuzet stidom i sakrio se u arkadijskom šumama. Tu je i odrastao napušten od svih, a tu je najviše i boravio. Bavio se napasanjem stoke i sviranjem na fruli. Njegovo najmilije društvo bili su satiri, a najdraže drugarice nimfe. Èesto se pridruživao i veselom društvu boga vina Dionisa. Od bogova je najviše voleo Apolona. Upravo je Pan upoznao Apolona s umeæem vraèanja, iako je znao da æe njegov uèenik utemeljiti suparnièko proroèište u Delfima, zbog èega æe trpeti njegovo proroèište u Arkadiji.

Pan je prvobitno živeo u šumama Arkadije, zatim su ga ljudi sretali po celom grèkom svetu, a najzad i u rimskom, gde se izjednaèio sa starim bogom Faunom. U najstarije doba bio je samo zaštitnik šuma i pastira, a posle je postao zaštitnik èitave prirode. Poštovali su ga posebno na selu.

O Panu se saèuvalo mnogo prièa, najviše o njegovim neuspelim ljubavnim pustolovinama. Zaljubio se u nimfu Pitiju, ali se ona od straha pred njim pretvorila u omoriku. Borio se za naklonost prelepe nimfe Siringe, ali je ona radije skoèila u vodu i pretvorila se u trsku kako bi se spasila od njegove nasrtljivosti (od te trske Pan je sebi napravio sviralu koju je po njoj nazvao siringa). Uspeha je jedino imao kod nimfe Eho, koja ga je po gorama pratila kao jeka. S njim nije mogla da progovori ni reèi jer ju je jednom prilikom boginja Hera kaznila tako da ne sme ni sa kim prva da progovori, èime ju je toliko izmuèila da je od Eho ostao samo glas. Inaèe, o Panu je kolala i prièa vezana za njegovo nadmetanje u sviranju s bogom Apolonom na gori Tmolu. Razume se da je Pan u tom nadmetanju izgubio, jer sa svojom sviralom nije mogao da pobedi Apolonovu zlatnu liru. To nadmetanje ušlo je u mit o po neèemu drugom: dok je ono trajalo kralj Mida dobio je magareæe uši.

Ljudima je Pan bio posebno sklon, a najviše je voleo pastire kojima je pomagao u èuvanju stada. No na jedno su morali da obrate posebnu pažnju: da mu ne smetaju dok spava. Kad bi ga neko iznenada probudio, skoèio bi na neobazrivog napasnika i tako ga preplašio da bi èoveka obuzeo "panièni strah". Dogaðalo se da strahom ispuni èitave vojske. Tako je u bici kod Maratona, 490. god. p.n.e. preplašio Persijance. Zahvalni Atinjani podigli su mu svetilište u peæini na severnom obronku Akropolja. Arheolozi su tu i pronašli krajem XIX veka.

Pandora

(Grè. Pandora. lat. Pandora - žena titana Epimeteja, koja je na svet donela zlo i patnju)





Kad je titan Prometej, prijatelj i zaštitnik èoveèanstva, nauèio ljude da koriste vatru, služe se spravama, obraðuju polja, grade kuæe, leèe bolesne, zatim da èitaju, pišu i raèunaju, ljudima je svanula zora sreænog života. Postali su razumniji i toliko moæni da su prestali da se boje bogova. To se, naravno, nije svidelo najvišem bogu Zevsu. Uništiti èoveèanstvo nije mogao, kako je to najpre nameravao, pa je odluèio da na ljude pošalje zlo i bar tako im zagorèa život. Naredio je bogu Hefestu da od zemlje i vode napravi predivnu devojku, a kad je Hefest to uèinio, udahnuo joj je život i zamolio sve bogove da je bogato daruju.

Bogovi su bili široke ruke pa su joj osim dobrih darova dali i takve kojih su sami hteli da se reše. Zevs je devojci dao ime Pandora ("Svedajuæa") i zapovedio bogu Hermesu da je sa svim tim darovima, zatvorenim u èvrstoj škrinji, odvede na svet Prometejevom bratu Epimeteju. Zevsova namera se ostvarila: Epimetej se u Pandoru zaljubio i, uprkos Prometejevim opomenama, njome se oženio.

Pandorina sudbonosna kutija nije bila dugo pod kljuèem. O tome kako je došlo do njenog otvaranja postoje dve verzije: prema jednoj, Pandoru je na to nagovorio Epimetej, a prema drugoj, Pandora je sama podigla poklopac i u taj èas su iz kutije izletele sve nevolje, sva zla, bolesti, muke i stradanja i razleteli se po èitavom svetu. Pandora je poklopac brzo zatvorila, ali u kutiji je ostalo još samo ono što su beda i patnja potisnuli na samo dno: nada.

Paris

(Sin trojanskog kralja Prijama i njegove žene Hekabe, zaèetnik trojanskog rata)



U noæi pred njegov dolazak na svet Hekaba je usnila zloslutan san: rodila je goruæu baklju koja je zapalila Troju. Kralj Prijam obratio se vraèu koji mu je san protumaèio ovako: Hekaba æe roditi sina, koji æe biti uzrok pada Troje. Kao vladar oprezan i mudar Prijam je naredio da novoroðenog deèaka odmah odnesu na goru Idu i ostave u šumskom žbunju. Ali deèaka je našla medvedica i othranila ga svojim mlekom, a zatim ga je prihvatio Prijamov pastir Agelaj, dao mu ime Paris i odgajao ga kao svog sina. Deèak je izrastao u lepog mladiæa, isticao se snagom i branio pastire od divljih životinja i razbojnika. Njegovi drugovi su ga zbog toga prozvali Aleksandar, to jest "zaštitnik ljudi". Paris nije znao ništa o svom kraljevskom poreklu, živeo je zadovoljno i ne sluteæi šta mu sudbina sprema.

Jednog dana Paris je napasao stado na obroncima Ide i kao obièno tražio nimfu Enonu, koja mu se odavno sviðala. Iznenada se pred njim pojavio bog Hermes s tri boginje: Zevsovom ženom Herom, boginjom rata Atenom i boginjom ljubavi Afroditom. Prišao je Parisu i dao mu zlatnu jabuku na kojoj je pisalo "Najlepšoj!". Po odluci najvišeg boga Zevsa jabuku neka da onoj boginji koju smatra najlepšom. Tu jabuku je, naime, boginja svaðe Erida bacila pred Heru, Atenu i Afroditu da se osveti što nije bila pozvana na svadbu ftijskog kralja Peleja i morske boginje Tetide. Èim je Hera pogledala natpis, posegnula je za jabukom. Jednako su u taj èas postupile i Atena i Afrodita. Svaka se smatrala najlepšom i jasno je to dala na znanje drugim dvema. Oko toga je izbila svaða i boginje su se obratile Zevsu da presudi u sporu. Zevs za to baš nije imao puno volje. Nije trebalo da bude sveznajuæi da bi shvatio da æe, ako jabuku da jednoj, dobiti druge dve kao protivnike. Zbog toga je odluèio da se u isti mah reši i boginja i nesreæne jabuke razdora. Pozvao je svog glasnika Hermesa, dao mu jabuku i naredio da boginje odvede na goru Idu u blizini Troje. Tamo, kažu, živi pastir koji je nepristrasan jer ne poznaje složenost cele stvari pa jedini može da donese pravednu presudu.

Tako je Parisu pripala èast da bude sudija u sporu meðu boginjama i da odluèi koja je od njih najlepša. Njemu do toga u stvari uopšte nije bilo stalo. Najpre je želeo da pobegne, ali mu je iz Hermesovih reèi postalo jasno da je u pitanju zapovest najvišeg boga i pažljivo je pogledao boginje. Sve tri su mu izgledale podjednako lepe. Kolebajuæi se, prebacivao je jabuku iz ruke u ruku. Boginje su se trudile da mu pomognu: svaka je poèela da hvali svoje vrline i unižava suparnice, ali time su ga samo smele. Na kraju su se u žaru uveravanja latile i takve argumentacije koju ljudski zakoni smatraju nedopuštenim uticanjem na sudiju koristoljubivim obeæanjima. Hera mu je ponudila vlast nad celom Azijom, Atena slavu i pobedu u svakom ratu, a Afrodita najlepšu ženu na svetu. Paris je odluèio da reši spor u skladu sa svojim sklonostima i u sopstvenom interesu. Èemu obiènom pastiru briga oko vladanja Azijom? Èemu ratna slava, nestalna i prolazna, za kojom nikad nije težio? Ali žena! Zašto ne bi mogao imeti ženu najlepšu od svih žena? Tako je dao jabuku Afroditi.

Najlepša žena na svetu bila je, prema sudu bogova i ljudi, Helena, kæi najvišeg boga Zevsa i žene spartanskog kralja Tindareja, Lede. Afrodita je baš nju i imala na umu, iako su u celom sluèaju na pomolu bile komplikacije. Helena je, naime, bila udata za kralja Menelaja, Tindarejevog naslednika na spartanskom prestolu. Savladati tu prepreku svemoænoj boginji ljubavi i lepote nije bilo teško. Paris je odmah doznao tajnu svog porekla. Buduæi da njegova majka Hekaba nikada nije prestala da tuguje za sinom, kralj Prijam je priredio sveèane igre u èast Parisovoj uspomeni. Pobednik je trebalo da dobije najlepšeg bika iz kraljevskog stada koje se napasalo na obroncima Ide. Igrom sluèaja, tog su bika izabrali iz Parisovog stada, a Paris ga je od svih najviše voleo. Zato je odluèio da ga sam povede u grad i ostane na igrama da vidi kome æe bik pripasti. Kad je video takmièare, palo mu je na um da bi i sam mogao da uèestvuje. Ako pobedi ponovo æe dobiti svog najdražeg bika. Tako se prijavio za nadmetanje i, zahvaljujuæi svojoj snazi i spretnosti, pobedio sve uèesnike, pa èak i favorita, Prijamovog najstarijeg sina Hektora.

Pobedu nepoznatog pastira kraljevi sinovi su smatrali sramotom i izazvali svaðu kako bi ga ubili. Paris je umakao pred njihovim maèevima i potražio zaštitu na poveæem tlu Zevsovog žrtvenika. Tu ga je ugledala Prijamova kæi Kasandra i kao èarobnica odmah pogodila ko se nalazi pred njom. Prijam i Hekaba silno su se obradovali izgubljenom sinu i s velikim slavljem ga uveli u kraljevsku palatu. Uzalud je Kasandra opominjala da æe Paris biti kriv za propast Troje. Njenim reèima niko nije pridavao važnosti.

Paris se brzo snašao u novim okolnostima i gotovo sasvim zaboravio susret s boginjama. Ali boginje nisu zaboravile njega: Hera i Atena, uvreðene u svojoj ženskoj taštini, poèele su da smišljaju osvetu, a Afrodita se spremala da izvrši svoje obeæanje. Probudila je u Parisu èežnju za ženom i nametnula mu misao da otplovi u Spartu, legendarnu po hrabrosti muškaraca i lepoti žena. U pratnji svog druga Eneje Paris se uskoro pojavio u palatio spartanskog kralja Menelaja. Kralj ih je primio prijateljski, kako i dolikuje uglednim gostima iz slavne i moæne Troje, a kad im je predstavio svoju ženu Helenu, Paris se u nju zaljubio na prvi pogled. Drugog dana, nakon sveèane gozbe, Menelaj se izvinio da zbog neodložne porodiène stvari mora da otputuje na Krit i rekao svojoj ženi da gostima u svemu izaðe u susret. Ako je Helena te reèi razumela doslovno, kriva je boginja Afrodita: probudila je u njoj takvu ljubav prema Parisu da je Helena zaboravila i muža i kæer Hermionu i svoju domovinu, i s njim krišom otplovila u Troju. Kako je to s Parisom i Helenom zaista bilo, ne zna se taèno, verovatno se nikada neæe ni znati. Prema jednoj verziji, Helena je otišla u Troju dobrovoljno, a prema drugoj, koju je revnosno širio kralj Menelaj, Paris je Helenu jednostavno oteo. Uz to je opljaèkao kraljevsku riznicu Sparte. Bilo kako bilo, Paris je poèinio zloèin protiv svetog zakona gostoprimstva, uvredivši spartanskog kralja i bacivši ljagu na njegovu èast. Razume se, to nije moglo da proðe nekažnjeno.

Kad je kralj Menelaj, vrativši se s Krita, shvatio šta se desilo u njegovoj palati, otišao je u Mikenu, gde je vladao njegov brat Agamemnon, da se s njim posavetuje. Razmotrili su situaciju i odluèili da Menelaj s itaèkim Odisejem, koji je bio vešt pregovaraè, poðe u Troju i zamoli kralja Prijama da mu Paris vrati ženu. Ako Paris na to ne pristane, a Prijam u tome podrži Parisa, neka im zapreti ratom. Paris je bio spreman da vrati riznicu, ali o Heleni nije hteo ni da razgovara. Kralj Prijam se priklonio mišljenju svog sina. Kad je izjavio da æe Helena ostati u Troji, bio mu je objavljen rat.

Agamemnon nije trojanskom kralju objavio rat samo u svoje ime veæ kao vrhovni zapovednik udruženih snaga svih ahejskih kraljeva èiju je pomoæ sebi osigurao. Sa sto hiljada vojnika i 1186 laða isplovio je iz luke Aulide prema trojanskim obalama, uspeo da se iskrca i u snažnom naletu je napao grad. Ali Trojanci, kojima je zapovedao Prijamov najstariji sin Hektor, odbranili su svoje bedeme. Agamemnon je nakon toga naredio se podigne utvrðeni tabor i poèeo da opseda Troju. Rat se protegao na deset dugih godina, ispunjenih napadima Ahejaca na grad i ispadima Trojanaca iz grada na otvoreno polje, gde su se sukobljavali s Ahejcima. Borba je stalno ostajala nerešena: nije bilo ni poraženog ni pobednika. Jedini ishod bio je ogroman broj poginulih.

U ratu je uèestvovao i Paris. Pokazalo se, meðutim, da nije bio muškarac koji zna da zadobije poštovanje drugova i uvažavanje svojih neprijatelja. Katkad se borio u prvim redovima, katkad gaðao iz luka sa sigurne udaljenosti, ali je i luk veæinom ostavljao da miruje, iako je bio odlièan strelac. Dok su se drugi borili za njega, on je sa svojom lepo ženom prekraæivao vreme u odajama. Hektor ga zbog toga nije voleo, a trojanski narod i vojska su ga mrzeli. Da su mu i oprostili što je dao povod ratu, ostao bi im mrzak zbog svoje ravnodušnosti za sudbinu grada, kao što im je bio mrzak Tanatos, bog smrti.

Na velik i hrabar èin Paris se odluèio tek u desetoj godini rata. Opšta iscrpljenost zbog neprekidnih borbi doveli su ahejsku vojsku, baš kao i narod iza bedema Troje, do zakljuèka koji je dopro i do ušiju njihovih voða: ako vladari imaju nešto jedni protiv drugih, neka to reše meðu sobom i ne izlažu više narod patnjama. Buduæi da je narod tako mislio na obe strane, voðama nije preostalo drugo nego da se povinuju narodnoj volji. Tako je pre iduæeg sukoba, kad su se bojni redovi veæ našli na dosegu strela, Paris istupio iz prvog bojnog reda i pozvao Ahejce da izaberu ratnika koji æe s njim izaæi na dvoboj na život i smrt, pa da dvoboj odluèio o ishodu rata. Izazovu se odazvao spartanski kralj Menelaj, kako mu je nalagala ljudska i vojnièka èast, a trojanske i ahejske voðe sporazumeli su se ovako: pobedi li Paris, zadržaæe Helenu, a Ahejci æe se povuæi i otiæi kuæi, ako pobedi Menelaj, dobiæe Helenu, a Trojanci æe ostati u svom gradu. Od tog trenutka trebalo je da nastupi primirje koje æe se završiti trajnim mirom. Svestan svoje odgovornosti za ishod rata, i na radost svih svojih drugova, Paris se hrabro suprotstavio Menelaju. Ali èim je Menelaj podigao svoje koplje, Paris se pokolebao. Zaboravio je i izazov i svoju odgovornost, pobegao meðu zadnje redove boraca i tamo se u strahu sakrio. Hektor je pošao po njega, izvukao ga iz pozadine i prisilio na borbu. Iako je Paris na kraju ipak prihvatio borbu i uložio u nju sve svoje snage, ubrzo je ustuknuo pred Menelajem. Bio bi u tom dvoboju i poginuo da se nije spasio èudom: kad ga je Menelaj gotovo veæ probo kopljem, boginja Afrodita zastrla je Parisa oblakom i neopaženo ga odnela s bojišta - pravo u odaje lepe Helene.

Nije bilo mesta sumnji: Paris je dvoboj izgubio, ali Helenu ipak nije vratio Menelaju. Štaviše, nije mu je vratio ni kada mu je trojanski saveznik Pandar narušio sveèano sklopljeno primirje. Tako su Trojanci morali da nastave rat uprkos svetom ugovoru, što po njih nije moglo da se dobro završi. Prema tome, Paris nije bio samo zaèetnik rata, veæ i krivac za uništenje Troje.

Sam u ratu nije poginuo kao njegovi roditelji i braæa. Pred smrt je izveo podvig kojim je stekao slavu: ubio je Ahila, najveæeg junaka meðu Ahejcima, ali u tome sam nije imao nikakve zasluge: gaðao je Ahila sa sigurnog mesta na visokom bedemu, i to po nagovoru boga Apolona koji je, da bi se osvetio što ga je Ahil uvredio, usmerio let Parisove strele u Ahilovu petu koju nije pokrivao oklop. Nedugo nakon toga smrtonosna strela pogodila je i Parisa: otrovanom strelom ranio ga je ahejski lukonoša Filoktet i ona mu je nanela smrtonosnu ranu. U mukama je istrèao iz Troje i potražio utoèište na Idi. Tamo je, napušten, napokon umro. Kad su njegovi nekadašnji drugovi pronašli njegovo telo, priredili su mu skroman pogreb. Helena nije tražila Parisa. Utehu je našla u postelji njegovog brata Dejfoba. Ali zato ga je tražila nimfa Enona, njegova prva ljubav, i od tuge za njim bacila se na lomaèu na kojoj je gorelo njegovo telo, da zajedno s njim ode u carstvo sena.

Pegaz

(Grè. Pegasos, lat. Pegasus - krilati konj koji je izleteo iz tela Gorgone Meduze kad joj je junak Persej odrubio glavu)



Leteo je brzinom vetra, a živeo je na visokim gorama, na Parnasu u Fokidi i na Helikonu u Beotiji. U helenskom gaju, posveæenom muzama, jednom prilikom se spotaknuo i na tom mestu je nastao izvor Hipokrena. Kad je Pegaz bio žedan, spuštao se s oblaka na izvor Pirenu na Akrokorintu. Tamo ga je uhvatio junak Belerofont da uz njegovu pomoæ ubije neman Himeru koja je živela u Likiji, u dubokoj guduri pristupaènoj jedino iz vazduha. Nakon Himerine smrti Pegaz je ostao u Belerofontovoj službi. Kad je Belerofont odluèio da na njemu uzleti na Olimp, Zevs ga je kaznio za tu drskost, poslavši na Pegaza besnilo, tako da Belerofont nije više mogao da se na njemu održi, pa je pao na zemlju i poludeo.

Pegazovim ocem se smatra bog mora Posejdon, kao stvoritelj konja.

Penelopa

(Grè. Penelope lat. Penelopa - kæi akaranskog kralja lkarija i njegove žene Peribeje, žena itaèkog kralja Odiseja)



Do danas živi u svesti èoveèanstva kao svetao primjer braène ljubavi i vernosti. U Grèkoj je bila podjednako poznata i zbog svoje domišljatosti. Za Odiseja se udala iz ljubavi. Njen otac dao joj je od svog kraljevstva u miraz ltaku i susedna ostrva. Nije joj bilo suðeno da s Odisejem živi sreæno i zadovoljno. Nedugo pošto im se radio sin Telemah, Odisej je morao u trojanski rat. Taj se rat otegao deset godina, a zatim je potrajalo još deset godina dok se, nakon mnogih nevolja i patnji, nije vratio kuæi. Èitavo to vreme Penelopa je èvrsto verovala da æe se Odisej uspešno vratiti, i u toj veri nije je pokolebalo ni to što su joj mnogi donosili pouzdane vesti o njegovoj smrti.

Buduæi da se Odisej dugo nije vraæao, poèeli su da je saleæu prosci iz bliže i dalje okoline. Nijedan se nije pomirio s njenim upornim odbijanjem da se uda. Iskušenje da dobiju njenu ruku, a s njom i Odisejevo kraljevstvo, bilo je suviše veliko. Zbog toga su prosci ostajali u njenoj blizini i neprekidno je nagovarali na brak. S vremenom skupilo ih se stotinu i osam. Koliko god su im misli i naravi bile razlièite, u jednom su svi bili složni: neæe se raziæi dok Penelopa ne odabere za muža jednog od njih.

Penelopa je hrabro odolevala svim nagovaranjima i obeæanjima prosaca trudeæi se, pre svega, da dobije na vremenu. Na njihovo uporno navaljivanje napokon je izjavila da æe se udati kad završi sa tkanjem pogrebnog ruha za starog Odisejevog oca Laerta. Prosci su na to pristali i Penelopa se dala na tkanje. Što je danju tkala, noæu je parala. Tako ih je obmanjivala pune tri godine, a tada su prosci otkrili tajnu jer ju je odala jedna od sluškinja. Provalili su u njenu odaju i zatekli je kako para. Morala je da dovrši ruho. Tako su porasli izgledi prosaca u skoro venèanje, a svakom od njih Penelopa je pružala podjednake nade ne bi li ih meðusobno zavadila.

Duge sate èekanja prosci su prekraæivali na ugodan naèin: svakog dana dolazili bi u Odisejevu palatu, nareðivali da se kolju birana grla stoke, kockali se, a kad bi im igra dosadila, sedali bi za sto, jeli i pili, pa pevali, zabavljali se plešuæi i vodili buène razgovore. Penelopa je zbog takvog njihovog ponašanja mnogo propatila, a još vise mladi Telemah. Buduæi da nije imao dovoljno snage da ih otera, sazvao je skupštinu na kojoj je trebalo doneti odluku da se prosci raziðu. Prosci su rasterali skupštinu, a najbahatiji meðu njima èak su izjavili da æe Odiseja, ako se vrati, ubiti sopstvenim rukama. Na kraju su se sporazumeli da æe ubiti i Telemaha i tako se osloboditi zakonitog naslednika Odisejevog prestola.

Telemah i Penelopa bili su èvrsto uvereni da je Odisej živ, pa je uz pomoæ boginje Atene Telemah pošao da traži oca. Od spartanskog kralja Menelaja saznao je da Odisej živi na ostrvu nimfe Kalipse, gde ga je bio bacio gnev boga Posejdona, i da mu Kalipsa spreèava povratak. Meðutim Menelajeve vesti bile su veæ pomalo zastarele. U to vreme Kalipsa je, po naredbi bogova, veæ pustila Odiseja i on se vraæao u otadžbinu. Nedugo posle toga, Telemah se sastao s ocem na ltaci u kolibi oèeva pastira Eumeja. Kad je Odisej doznao šta se dešava u njegovoj kuæi, napravio je plan kako da tamo napravi red i kazni prosce. Plan je bio delo lukavstva, hrabrosti i snage. S Telemahom i Eumejem Odisej je krenuo u svoju palatu u kojoj ga niko nije prepoznao jer ga je boginja Atena, radi njegove sigumosti, pretvorila u starca, prosjaka. Pod izgovorom da prosi milostinju Odisej je sve prosce dobro promotrio, i to izbliza. Milostinje, doduše, nije dobio nego samo udarce i uvrede. U isti mah uverio se u vernost i plemenitost svoje žene. Penelopa se zauzela za njega jer u svojoj kuæi nije dozvoljavala da vreðaju prosjaka i naredila je služavki Eurikleji da mu pripremi ležaj i opere noge kao svakom dobrodošlom gostu. Eurikleja, stara dadilja, prepoznala je Odiseja po ožiljku na nozi. On joj je naredio da æuti i tako je, neprepoznat od ostalih, pa i od same Penelope, prvi put nakon dvadeset godina proveo noæ u svojoj kuæi.

Odisej se vratio u poslednji èas. Penelopa je veæ iscrpla sva sredstva kojima bi odložila svoje odluke i za iduæi dan je proscima obeæala konaèan ispit. Naredila je da se donese Odisejev teški luk i u zemlju pobode dvanaest sekira u jednom nizu. Ko strelom prostreli drške svih sekira, taj æe joj biti muž.

Prosci su puni nade i s divljenjem gledali teški luk i dali ga Telemahu da ga zapne. Kad mu to nije pošlo za rukom, pokušali su sami, ali sve je bilo uzalud. Zato su odluèili da se okrepe jelom i piæem i pošli u gostinsku dvoranu. U taj èas pojavio se Odisej i zamolio da mu dopuste da i on pokuša da zategne luk. Svi su ga ismejali, ali su mu to, na Penelopin nagovor, na kraju dozvolili. Odisej se latio luka, bez teškoæe ga zapeo, stavio strelu na tetivu i ona je pri prvom pokušaju proletela kroz drške svih dvanaest sekira. Zatim je proscima priredio novo iznenaðenje: zbacio je sa sebe prosjaèke prnje, stao pred njih u svom oblièju, naciljao na najrazmetljivijeg od prosaca i jednom ga strelom usmrtio. Posle prvog pao je i drugi, pa treæi. Preneraženi prosci ustuknuli su, pa skoèili i poleteli prema zidovima na kojima je bilo njihovo oružje, ali Odisej je prethodno naredio da se ono ukloni. Za odbranu su proscima ostali samo kratki maèevi i delovi nameštaja, a izdajnièki Odisejev rob Melentej doneo im je kasnije koplja i lukove. Ali ni to im nije puno koristilo. Posle krvave borbe svi do jednog su podlegli Odiseju. Nije se spasio ni jedan jedini. Pobednièki Odisej pozvao je Penelopu: na njegovo veliko iznenadenje ona ga je pozdravila hladno. Tokom njegovog dugog odsustva u njoj je raslo nepoverenje prema muskarcima. Pa ni sad nije htela da poveruje da je pred njom njen muz, iako mu je boginja Atena vratila njegov raniji lik. Kad je zatim Odisej zatražio da mu pripremi ležaj, naredila je da se kraljevska postelja pripremi u velikoj dvorani. Odisej se zaèudio: ta postelja ne može da se prenese jer ima noge od korena rnasline koju je on ostavio u zemlji kad je gradio palatu. Tek tada je Penelopa poverovala da je pred njom Odisej. Tajna braène postelje bila je poznata samo njima. Penelopa je primila Odiseja kako dolikuje ženi da doèeka muža. U srcu joj je bila samo jedna želja: da ih više nikad ne rastavi rat ili nesreæna sudbina.

Persefona

(Grè. Persephone, Persephoneia, lat. Proserpina - kæi Zevsa i boginje Demetre, žena Hada, boga podzemnog sveta)



U podzemnom carstvu imala je isti položaj kao i Zevsova žena Hera na svetlom Olimpu. Bila je Hadova suvladarka nad dušama mrtvih i bogovima podzemnog sveta. Ljubomorno je pazila da nijedan od umrlih ne pobegne iz njenog kraljevstva i da svaki smrtnik na vreme dospe u njega. Bila je neumoljiva kao i sam Had. Nije volela ni ljude ni bogove, a kako su simpatije ili antipatije obièno uzajamne, ni bogovi ni ljudi nisu nju voleli.

Persefona je postala Hadova žena protiv svoje volje. Pre toga je bila susretljiva i mila. Živela je u društvu nimfa na nisejskim livadama, provodila vreme u igri i pesmi, brala cveæe i zabavljala se sliènim devojaèkim zabavama. Kad je jednom prilikom u šetnji ubrala narcis, cvet smrti, otvorila se pod njom zemlja i iz dubina je izašao bog Had. Savladao ju je u tren oka i doslovce s njom propao u zemlju. Uspela je još samo da krikne u oèajanju, ali njena majka Demetra, koja je odmah dotrèala, nije od nje našla ni traga. Deset dana je lutala nesreæna majka bez jela i piæa, uzalud tražeæi Persefonu na zemlji. Na kraju joj je svevideæi kralj Helios otkrio šta se dogodilo. Demetra je zatim otišla na Olimp i obasula Zevsa prekorima: bez njegovog znanja Had ipak ne bi poèinio takvu podlost. Zato neka se odmah pobrine da joj se kæer vrati. Zevs je poslao glasnika Hermesa u podzemni svet da prenese Demetrin zahtev. Ali bilo je veæ kasno: Had se u meðuvremenu oženio Persefonom i dao joj da pojede jezgro nara, simbola braka, a kad je neko nešto u podzemlju pojeo, nije više mogao da se vrati na gornji svet. Nakon dugih pregovora Zevs je postigao kompromisno rešenje: Demetra je pristala na to da Persefona treæinu godine živi u podzemnom svetu, a Had se složio da ona ostatak godine boravi na gornjem svetu i živi sa svojom majkom. Tako je i bilo.

Od tada Persefona s proleæa dolazi na zemlju, a Demetra, radosna zbog njenog povratka, daje rastinju snagu plodnosti pa je cela priroda pozdravlja zelenilom i cveæem. Kad se potkraj jeseni Persefona vraæa u carstvo mrtvih, cela priroda, a s njom i Demetra, tuguje i oblaèi se u žalobnu odeæu.

Persefona, koja je u najstarijim mitovima bila stroga i neumoljiva, s vremenom je dobila blaži lik. Èesto su je zvali Kora (tj. devojka, kæi), a njen odnos prema majci bio je pun ljubavi. Prema mlaðim mitovima, bila je prisutna kada je njena majka Demetra darovala prvo žitno zrno sinu eleuzinskog kralja, Triptolemu, i nauèila ga da uzgaja žitarice. U podzemnom svetu njeno srce je ganuto jedan jedini put: kada ju je pesmom o ljubavi prema svojoj ženi Euridiki, koja je nesreæno izgubila život, rasplakao Orfej. Inaèe, odigrala je ulogu sporedne junakinje èudnovate zgode. U podzemlje je sišao Piritoj, kralj Lapita, i zatražio od Hada da mu prepusti Persefonu jer bi se on njom oženio. Had ga je zbog toga osudio na veèitu nepomiènost (a s njim i njegovog prijatelja Tezeja koji mu je pomagao; ipak, Had je zatim dozvolio Herkulu da oslobodi Tezeja). Za razliku od tradicionalne verzije potonjih vremena Persefona je bila smatrana majkom boga Zagreja, odnosno ženom boga Jakha. Oba boga su bila izjednaèena s bogom Bakhom ili Dionisom.

Persej

(Sin najvišeg boga Zevsa i Danaje, kæeri Akrisija, kralja Arga)





Bio je jedan od retkih mitskih junaka koji nije imao nijednu lošu osobinu. Time je prednjaèio èak i u odnosu na Herkula (koji je s vremena na vreme dozvoljavao da ga ponese bes, a èesto se i opijao) ili Ahila, koji je interese vojske stavljao ispred svojih. Persej je po lepoti bio ravan bogovima, isticao se snagom i spretnošæu, bio je hrabar i u svemu uspešan.

Rodio se pod neobiènim okolnostima. Njegov deda Akrisije saznao je za proroèanstvo da æe poginuti od ruke svog unuka. Da bi izbegao tu sudbinu, sagradio je svojoj kæeri Danaji podzemnu odaju od kamena i bronze i u nju je zatvorio, kako bi spreèio njen dodir s ljudima. Ali Zevs ga je nadmudrio. Buduæi da mu se Danaja svidela, dopro je do nje kroz krov u kapima zlatne kiše. Nakon odreðenog vremena rodila je sina, kome je dala ime Persej. Njegovo božansko poreklo uopšte nije krila, ali uprkos tome Akrisije je odluèio da se oslobodi Perseja. Naredio je da se napravi velika škrinja, zatvorio je u nju Danaju i Perseja, lièno je zakovao i uz pomoæ slugu bacio u more.

Zevsovom sinu nije bilo suðeno da se udavi: talasi su odneli škrinju daleko prema ostrvu Serifu. Tamo ju je ulovio ribar Diktije, brat tamošnjeg kralja Polidekta. Doveo je Danaju i Perseja u kraljevsku palatu i Polidekt ih je lepo primio. Prelepu ženu u koju se zaljubio i najviši od bogova nijedan smrtnik neæe prezreti. Danaji i njenom sinu Polidekt je pružio gostoprimstvo i okružio ih brigom i pažnjom, èak i veæom nego što je Danaji bilo ugodno. Time, razume se, nije stekao njenu naklonost, na kraju ga je omrzla pa nije htela ni da èuje za sina kojeg on je on želeo da mu rodi. Posle godinu dana uzaludnog zavoðenja Polidekt je pokušao da je dobije silom. Ali Persej je tada veæ imao dovoljno snage da odbrani svoju majku.

Kralj je shvatio da mora da se oslobodi Perseja ako želi da postigne svoj cilj. Nije se usudio da protiv njega istupi otvoreno jer se bojao najvišeg boga, ali posle dugog razmišljanja pala mu je na um sjajna zamisao. Izrazio je pred Persejem sumnju u njegovo božansko poreklo i pozvao mladiæa da o njemu pruži dokaze nekim izuzetnim delom. Kad je Persej na to pristao, dao mu je zadatak da ubije odvratnu Gorgonu Meduzu i donese mu njenu glavu.

To je zaista bio izuzetan zadatak koji je prevazilazio ljudske snage. Prvo, bilo je poznato da se svako ko pogleda Meduzu, krilatu neman s dugim oènjacima, i zmijama umesto pramenova kose, odmah skameni, a kao drugo, niko nije znao gde Meduza sa svojim dvema sestrama zapravo živi. Tu su Perseju mogli da pomognu samo bogovi, a kako je bio hrabar (a uz to i sin njihovog vladara), odmah su mu pritekli u pomoæ. Bog Hermes mu je dao zakrivljen èarobni maè, èiji udarci nikad ne promašuju cilj, a boginja Atena blistav èelièni štit u kome se sve odražavalo kao u ogledalu. Tako naoružan Persej je krenuo na put.

Putovao je s jednakom sigurnošæu kao i odluènošæu. Prošao je mnoga kraljevstva, upoznao mnoge narode i savladao mnoge prepreke koje ljudima na putu postavljaju razbojnici i vladari. Najzad je došao u sumornu zemlju u kojoj su živele starice Greje, sestre Gorgona, koje su znale kako se do Gorgona može stiæi. Greja je bilo tri, a sve tri su imale samo jedno oko i jedan zub. Kad je jedna imala to oko, druge dve su bile slepe, i ta koja je videla morala je da ih vodi. Persej je èekao trenutak kad su oko predavale jedna drugoj, kad nijedna nije videla, oduzeo im ga je i, zapretivši da ga neæe vratiti, prisilio Greje da mu pokažu put do Gorgona. Taj put je vodio kroz gaj u kome su živele dobronamerne nimfe i one su Perseju dale tri korisna dara: šlem Hada, vladara podzemnog sveta, koji je èoveka èinio nevidljivim, sandale s krilima, pomoæu kojih je mogao da leti i èarobnu torbu koja se smanjivala i poveæavala zavisno od toga šta se u nju stavljalo. Persej je obuo sandale i sa svim svojim naoružanjem poleteo prema zapadu gde je bilo ostrvo Gorgona.

Takav let je bio i u mitska vremena nešto fantastièno, i veæ bi sam po sebi Perseju osigurao veènu slavu. Njegov opis je uzbuðivao antièki svet i više od onoga što je usledilo. Persej je ugledao Gorgone sa velike visine. Sve tri ležale su na trbuhu, pokrivene svojim blještavim krilima, i spavale na obali mora. Dve od njih bile su besmrtne, a samo je jedna, Meduza, bila smrtna. Ali kako je prepoznati meðu ostalima? Persej je podigao svoj sjajni štit gledajuæi u njega kao u ogledalo. Nije smeo da pogleda pravo u njih jer bi se svako, èim bi se prema njemu okrenule licem, pretvorio u kamen. Dok je razmišljao koju da napadne, kraj njega se pojavio bog Hermes i pokazao na krajnju koja je ležala najbliže moru.

Morao je da iskoristi trenutak kada su Gorgone spavale. Zmije na Meduzinoj glavi su osetila približavanje neprijatelja i poèele da sikæu. Ali Persej se nije uplašio ni kad su se uskomešale i probudile Meduzu. Pre nego što je stigla da otvori oèi, sevnuo je njegov maè i jednim udarcem joj je odrubio glavu. Munjevitom brzinom je bacio Meduzinu glavu u èarobnu torbu i uzleteo u visine. Iz Meduzinog tela šiknuo je mlaz crne krvi, a iz nje su izronili div Hrisaor i krilati konj Pegaz. U tom trenutku su za Persejem poletele i dve besmrtne Gorgone da osvete smrt svoje sestre, ali nisu ga stigle jer je nevidljiv, sa Hadovim šlemom na glavi, nestao iznad prostranog mora prema istoku gde je ležalo ostrvo Serif.

Krilate sandale nisu mogle da dovedu Perseja na cilj, posebno bez odmora. Stigao je do severozapadne obale Afrike, gde je živeo titan Atlas. Zbog pobune protiv bogova bio je osuðen da veèno nosi nebeski svod. Atlas je bio nepoverljiv prema strancima jer je znao za proroèanstvo da æe jednom doæi Zevsov sin koji æe mu doneti nesreæu. Kad mu se Persej predstavio kao Zevsov sin i pobednik nad Meduzom, Atlas ga je umesto pozdrava okrivio da laže i oterao ga pogrdnim reèima. Persej nije dozvolio da ga vreða, skrenuvši pogled izvadio je iz torbe Meduzinu glavu kao dokaz svoje pobede. Atlas se, èim je ugledao, pretvorio u kamenu goru. Tako okamenjen leži široko protegnut izmeðu Maroka i Tunisa sve do dana današnjeg.

Kada se Persej odmorio, obuo je sandale i nastavio put. U užarenom vazduhu severne Afrike torba je propustila krv koja je tekla iz Meduzine glave. Èim su njene teške kapi dotakle zemlju, izlegle su se iz njih zmije otrovnice, koje su se vremenom toliko namnožile da su u celoj zemlji uništile život i pretvorile je u pešæanu pustinju. Ali kad se to dogodilo, Persej je veæ bio daleko, na samom kraju tada poznatog sveta - u Etiopiji.

U toj zemlji je vladao kralj Kefej i Persej je odluèio da ga poseti. Kad je leteo iznad obale na kojoj se nalazila kraljevska palata, ugledao je neverovatan prizor: na steni kraj mora bila je prikovana prelepa devojka. Persej je doleteo do nje, saznao da se zove Andromeda i da je kæi kralja Kefeja i njegove žene, kraljice Kasiopeje. Prikovana je da bi svojim životom otkupila otadžbinu od morske nemani koju je u zemlju njenog oca poslao bog mora Posejdon da se osveti jer je njena majka svojom hvalisavošæu uvredila morske nimfe. Tek što je to rekla, iz mora je izronila ogromna neman. Devojka je kriknula tražeæi pogledom oca i majku, i oni su užasnuti dotrèali da se od nje oproste. U tom trenutku Persej je potegao svoj èarobni zakrivljani maè i uzviknuo da æe je spasiti ako devojku dobije za ženu. Roditelji i devojka su na to radosno pristali iako su sumnjali da æe uspeti. Persej je uzleteo i okomio se na neman, slièno kao na Meduzu. Nakon teške borbe smrtno ju je ranio, a kada se neman dovukla do obale ne bi li na izmaku snage rastrgla Andromedu, Persej ju je dokrajèio.

Tako se Persejeva poseta kralju Kefeju završila svadbenom sveèanošæu. Veselje je vladalo ne samo u palati nego i u celoj osloboðenoj zemlji. Kad je gozba bila na vrhuncu, odjeknuli su kroz dvoranu koraci naoružanih muškaraca i kroz otvorena vrata upao je odred vojnika koje je vodio bivši Andromedin verenik Finej. Oštro se okomio na Perseja, nazvao ga kradljivcem neveste i pozvao kralja da mu preda Andromedu. Kefej je stao na Persejevu stranu: mladi junak nije ukrao devojku, nego ju je stekao u borbi kad se Finej nje veæ bio odrekao. Finej nije bio voljan da razmenjuje argumente veæ je na Perseja bacio koplje, ali ga je ono promašilo i zabilo se u zid. Persej ga je išèupao i bacio na Fineja, ali je ovaj odskoèio u stranu pa je koplje pogodilo jednog njegovog pratioca. U dvorani se razbuktala nemilosrdna borba. Finej je bio nadmoæan jer je bio naoružan, a svatovi su na sveèanost došli nenaoružani. U najkritiènijem èasu Persej je pozvao prijatelje da okrenu pogled i izvukao iz torbe Meduzinu glavu. Naoružani ljudi poèeli su jedan za drugim da se pretvaraju u stene. Na kraju se i Finej pretvorio u kameni kip.

Nakon svadbe Persej se s Andromedom zaputio na Serif, gde je stigao u pravom trenutku. Polidekt je veæ èekao vojnike da mu dovedu Danaju kad napusti Zevsov hram u kojem je pred njim potražila utoèište. Ali umesto Danaje na vratima se pojavio njen sin. Kralj nije verovao svojim oèima. Bio je uveren da je Persej poginuo u borbi s Gorgonama. Kad mu je mladi junak rekao da je po njegovoj zapovesti ubio Meduzu, Polidekt je prasnuo u smeh i nazvao ga hvalisavcem i lažljivcem. "Kad ne veruješ, kralju, eto dokaza!" uzviknuo je Persej i iz torbe izvukao Meduzinu glavu. Polidekt ju je pogledao i pretvorio se u kamen.

Buduæi da Persej nije težio vladavini nad Serifom, prepustio ju je Polidektovom bratu Diktiju i vratio se s majkom i ženom u rodni Arg. Njegov deda Akrisije je pred njim pobegao bojeæi se ispunjenja starog proroèanstva i tako je Persej preuzeo vlast. Šlem koji ga je èinio nevidljivim vratio je Hadu, krilate sandale Hermesu, a èarobnu torbu nimfama. Meduzinu glavu poklonio je boginji Ateni, koja ju je prièvrstila na svoj oklop.

Persej je u Argu dugo vladao, sreæno i u miru. Kad se Akrisije uverio da mu od Dajaninog sina ne preti opasnost, vratio se u Arg. Ali nije uspeo da umakne sudbini. Na sveèanim sportskim igrama, Persejev disk, koji je mladi junak bacio svom snagom, promenio je smer, udario Akrisija u glavu i na mestu ga usmrtio. U dubokoj tuzi zbog smrti svog dede, Persej je odluèio da napusti Arg, ustupivši ga svom prijatelju Megapentu, koji je zauzvrat njemu prepustio Tirint. U njegovoj blizini Persej je sagradio gradove Mideju i Mikenu, èije ruševine i danas vladaju dolinama Arga.

Persej i Andromeda su se posle smrti pretvorili voljom bogova u sjajna sazvežða, koja se mogu videti golim okom. Alkej, njihov najstariji sin, postao je kralj u Tirintu i otac kraljaj Amfitriona. Njihovi sinovi Elektrion i Stenel postali su kraljevi u Mikeni. Hrabri muškarci su bili i njihovi sinovi Mestor i Elije, a i njihov zet Perijer, za kojeg su udali svoju kæer Gorgofonu. Podjednako hrabar je bio i njen drugi muž Ebal, a najslavniji unuk Perseja i Andromede bio je Herkul.

Plejade

(Grè. Pleiades. lat. Pleiades ili Vergiliae - kæeri titana Atlasa i okeanide Pleone)



Bilo ih je sedam: Maja, Meropa, Elektra, Tajgeta, Alkiona, Kelena i Steropa. Kad su njihove posestrime Hijade umrle od tuge za svojim mrtvim bratom Hijantom, oduzele su sebi život od žalosti, i najviši bog Zevs ih je pretvorio u sazvežðe.

U mitovima su znaèajnu ulogu imale prve tri: Maja je postala majka boga Hermesa, Meropa žena korintskog kralja Sizifa, a Elektra majka kralja Dardana, praoca Ila, osnivaèa Troje. Prema mlaðim verzijama mitova, Tajgeta je postala majka Lakedemona, prvog spartanskog kralja. Jedna od njih je na nebu teško vidljiva, a druga se vidi tek povremeno: to su Meropa, koja se stidi što se udala za smrtnika, i Elektra, koja je nakon pada Troje raspustila kosu i luta nebom kao kometa.

Posejdon

(Grè. Poseidon, lat. Neptun - sin titana Krona i njegove žene Reje, bog mora)



Bio je jedan od trojice najmoænijih grèkih bogova i vrhovni vladar velikog morskog carstva, kao što je njegov stariji brat Had bio vladar podzemnog sveta, a mlaði brat Zevs neba i zemlje. Svi morski bogovi su mu bili podreðeni, bio je gospodar svih morskih životinja, odluèivao je o svemu što se dogaðalo na moru i u moru. Svojim je trozupcem mogao da ukroti i talase najveæe siline i najneobuzdanije æudi. Kad bi svojim trozupcem udario o zemlju, izazvao bi potres. Bio je žestoke i silovite, ali i nestalne æudi, kao i biæa kojima je vladao. Zato nije èudno što su ga se najviše bojali, a zbog toga i najviše poštovali pomorci i žitelji primorskih krajeva celog grèkog sveta.

Svoju veliku vlast i moæ Posejdon je dobio po naslednom pravu i kockom. Kad se rodio, njegov otac Kron ga je progutao kako bi spreèio moguænost da ga neko od njegovih potomaka svrgne s vlasti. Stigla ga je, dakle, ista sudbina kao i njegovu braæu, osim najmlaðeg Zevsa, kojeg je njegova majka tajno rodila i sakrila na Kritu. Kao božansko biæe i dalje je sa svojom braæom i sestrama živeo u Kronovoj utrobi. Iz te tamnice oslobodio ga je Zevs kad se digao na Krona. Posejdon se odmah pridružio svom bratu i zajedno s Hadom i ostalim saveznicima pomogao mu da Krona svrgne s prestola. Nakon pobede Zevs se sporazumeo s braæom da æe vlast podeliti kockom. Posejdonu je pripalo more. Bio je, dakle, kako je posle znao da istakne u sporovima, "jednak u pravu" s najvišim bogom Zevsom, a kako vlast nad morem nije dobio po Zevsovoj milosti, nije smatrao da mora da mu se obaveže na poslušnost. To što ga je ipak slušao èinio je dobrovoljno i uglavnom zbog toga što je poštovao njegovu moæ.

Posejdonovo sedište bila je prelepa podmorska palata u Ajgeji (na zapadnoj obali Eubeje, ili na severnoj obali Ahaje). Odatle je na svojim morskim kolima, koja su vukli zlatogrivi konji, odlazio na Olimp, u bilo koji kraj svog carstva ili njegove okoline. Vozio se morskom puèinom, a ne ispod površine, talasi su se pred njim sami razmicali i povlaèili. Obièno su ga pratili morski bogovi i drugi stanovnici mora. Kuda god bi išao, izlazile su iz svojih skrovišta i morske nemani, znajuæi da æe mu, možda, zatrebati. Njima se služio uglavnom kao sredstvom osvete. Jednu je neman tako poslao protiv Troje, kad mu je kralj Laomedont odbio da isplati obeæanu nagradu za pomoæ pri gradnji trojanskih bedema, drugu je poslao u zemlju kralja Kefeja jer je njegova žena svojom hvalisavošæu uvredila morske nimfe. (Prva od te dve nemana trebalo je da usmrti Laomedontovu kæer Hesionu, druga Kefejevu kæer Andromedu.) Posejdon se, inaèe, svetio i lièno. Svojim je trozupcem razrušio trojanske bedeme, i to èak dva puta (drugi put ne baš temeljno, jer ih je 1871. godine, prilièno dobro oèuvane otkrio nemaèki arheolog H. Schliemann). Lièno je i progonio itaèkog kralja Odiseja, koji mu je na povratku iz osvojene Troje oslepio sina Polifema. Deset godina onemoguæavao mu je povratak na Itaku, sve dok Zevs nije iskoristio njegovu nepažnju i okonèao Odisejeve patnje.

Dok je Posejdon u svom carstvu uživao vrhovni autoritet, s ostalim bogovima nije uvek prolazio dobro. Imao je s njima sporove i obièno im podlegao. S Atenom je došao u sukob zbog vladavine nad Atikom, s Heliosom zbog Korinta, s Dionisom zbog Naksa, s Apolonom zbog Delfa, s Herom zbog Arga, a sa Zevsom zbog ostrva Egine. Ostalim bogovima redovno je polazilo za rukom da ga nekako prevare ili prisile da se povuèe. Jednom se zgodom èak pobunio i protiv Zevsa i pridobio na svoju stranu i ostale bogove. Uz pomoæ Here i Atene svezao ga je, ali ga s prestola ipak nije svrgnuo. Zevsove pozive u pomoæ èula je morska boginja Tetida i poslala na Olimp strašnog storukog Posejdonovog sina Brijareja. Èim ga je Posejdon ugledao, bacio se na njega i ispustio konopac tako da se Zevs bez napora oslobodio. Inaèe, Posejdon je bio sasvim ugodan drug ostalih bogova, a èinio je dragocene usluge i ljudima. Stvorio je, na primer, konja i nauèio ljude kako da ga ukrote i upregnu da im služi. Zemlji je podario vlagu i tako omoguæio rast bilju. Tesaliju je spasio od potopa jer je svojim trozupcem probio reci Penej put do mora. Posebno zahvalni su mu bili Rimljani. Iako je u trojanskom ratu pomagao Ahejce, spasio je trojanskog voðu Eneju, koji se nakon pada Troje nastanio u Italiji i utemeljio grad iz kog se razvio Rim.

Posejdonova žena je bila Amfitrita, kæi morskog boga Nereja, a njegov najmiliji sin morski bog Triton. Imao je mnoštvo drugih potomaka i, kako je to u mitovima obièaj, ne samo sa svojom zakonitom ženom. S nimfom Toosom imao je jednookog sina Polifema, s Nimfom Libijom sidonskog kralja Agenora, s nimfom Naidom morskog boga Proteja, s boginjom zemlje Gejom diva Anteja, i druge. Njegovim sinom su mnogi autori smatrali i atinskog junaka Tezeja, kojeg je imao s Etrom, ženom atinskog kralja Egeja.

Prometej

(Grè. Prometheus, lat. Prometheus - sin titana Japeta i boginje Temide ili okeanide Klimene)



Na pozornicu sveta mitova Prometej stupa u doba kad je Zevs ustao protiv titana Krona da bi uspostavio nov poredak. Titani su branili staru, Kronovu vlast, ali Prometej je stao na Zevsovu stranu: iako je i sam bio titan, težio je za novim i pravednijim ureðenjem sveta. Pomogao je Zevsu savetom i neposrednim uèestvovanjem u borbama, a nagovarao je i boginju zemlje Geju da se prikloni Zevsu. Kad je nakon desetogodišnje teške borbe, i uz njegovu pomoæ, Zevs pobedio, Prometeju se nije odužio po zasluzi. Njemu to, meðutim nije smetalo. Napustio je Zevsa èim je najviši bog energiènom i krutom rukom odluèio da uništi bespomoæni ljudski rod. Prometej je voleo ljude, a uz to je i saoseæao sa slabijima: odluèio je da spase èoveèanstvo po svaku cenu, pa èak i ako time okrene protiv sebe gnev najvišeg boga.

Da bi se spasli, bilo je potrebno da ljudi i sami na tome porade i da, uz to, budu sposobni da pomognu sebi samima. Prometej im je zbog toga ulio nadu i obdario ih snagom. Sa svetog ognjišta na Olimpu (prema drugoj verziji, iz peæi boga Hefesta na gori Moshilu, na ostrvu Lemnosu) ukrao je vatru i doneo na dar ljudima. Ovladavši tim elementom, ljudi su poèeli da žive razumnim životom. Spoznali su da je vatra ne samo gospodar veæ i dobar sluga. Postali su nezavisni od æudi vremena, pripremali bolju hranu i jaèali telesno i duševno. Ali to nije bilo sve. Prometej je nauèio ljude da pomoæu vatre kuju gvožðe i izraðuju alate, nauèio ih zanatima, a i raèunanju, pisanju i èitanju. Ukrotio je za njih divljeg bika i stavio na njega jaram, kako bi njegovu snagu mogli da iskoriste pri obraðivanju polja. Upregnuo je konje u kola i primorao ih da slušaju èoveka, a sagradio je i prvu laðu. Najzad, upoznao je ljude s lekovima i odao im tajnu leèenja bolesnih. Ukratko, uputio ih kako da žive sreæno kad su veæ ugledali svetlost ovog sveta.

Prometej je tako zaista postao pravi "stvoritelj èoveka", barem u tom smislu što ga je uzdigao iz prvobitnog prirodnog stanja stvorivši od njega razumno biæe. To je, meðutim, bilo više no što je Zevs mogao da podnese: za usluge koje je uèinio ljudima osudio je Prometeja na okrutnu kaznu. Naredio je svojim slugama Snazi i Moæi da ga savladaju i odvedu na kraj sveta. Tamo je bog Hefest morao da ga prikuje uz visoku stenu.

Prometej je bio savladan, ali ne i poražen. Nije oèajavao jer je znao da kruta Zevsova vladavina neæe potrajati veèno, a kako je od majke nasledio dar proricanja, znao je i to kako æe i kada Zevs pasti, te i to da tome na vreme može da doskoèi. Kad je Zevs èuo za proroèanstvo, odmah mu je poslao boga Hermesa da istraži stvar. Ali Prometej nije hteo da pregovara ni sa Zevsom ni sa njegovim glasnikom: "Ukratko mrzim vas, bogovi, sve do jednog. Svoje muke ne nameravam da menjam za robovsku službu tiraninu". Kad je Hermes doneo Zevsu Prometejev odgovor, naviši bog je posegnuo za munjom i stenu s okovanim Prometejem srušio u bezdane dubine Tartara.

Tim padom završio se samo prvi deo Prometejeve tragedije. Zevs ga u veèitu tamu nije bacio da bi ga tako ubio i oslobodio muka, nego da slomi njegov ponos. Kad mu to nije pošlo za rukom, naredio je da ga opet izvedu na svetlo kako bi bio izložen novim mukama.

Mnogo godina je Prometej morao da visi prikovan za stenu na vrhu Kavkaza. Leti je trpeo žegu, a zimi su mu udove koèili strašni mrazevi. To nije bilo sve: svakog jutra doletao je, po Zevsovoj zapovesti, ogromni orao da mu oštrim kljunom iskljuje komad jetre koji bi preko noæi ponovo izrastao. Ali ni te muke nisu slomile Prometeja. Ostao je ponosan kao i pre, a za pomoæ koju je pružio ljudima nije zažalio.

U meðuvremenu na svetu se mnogo toga promenilo. Zevs je svoju moæ toliko uèvrstio da je više ništa nije moglo srušiti, i njegova vladavina postala je blaža. Nije više bio sumnjièav i osvetoljubiv tiranin, pomilovao je titane i pustio ih iz tamnice. Postao je èak milostiv i prema ljudima i za odgovarajuæe žrtve, koje su mu prinosili, štitio njihov poredak. Ništa ga više nije uznemiravalo osim tajne za koju je znao jedino Prometej. Zbog toga je njemu ponovo poslao boga Hermesa i ponudio mu da æe ga pomilovati u zamenu za njegovu tajnu. Prometej je to odbio. Zevs je zatim dozvolio njegovoj porodici i prijateljima, pre svega njegovoj ženi Hesioni i sinu Deukalionu da ga posete. Oni su mu potvrdili da se Zevs promenio, da njegova vladavina više nije onakva kakva je nekad bila i da su bogovi i ljudi njom zadovoljni. Prometej je to bio spreman da prihvati jer kakav je smisao ustrajati u prkosu kad su razlozi za to nestali. Ipak, jedno nikako nije hteo da uèini - da moli i dobije milost.

Dugo se Prometej nadao da æe mu pomoæi ljudi zbog kojih je toliko trpeo. Iz njihovih ruku bi primio slobodu, I tako je pod njegovu stenu jednog dana zaista došao èovek: junak Herkul. Èim je ugledao orla koji je leteo na svoju svakodnevnu gozbu, oborio ga je strelom. Zatim je uzeo svoju tešku batinu i razbio njome Prometejeve okove. Na kraju je iz stene izbio i klin uz koji je Prometej bio prikovan. U tom se èasu pojavio Zevsov glasnik Hermes: obeæao je Prometeju da æe mu Zevs podariti slobodu ako mu oda onu davnu tajnu njegovog spasenja. Prometej je odgovorio: "Neka Zevs ne stupa u brak s Tetidom za kojom èezne jer æe njen sin nadmašiti svog oca. Neka je uda za smrtnika i njen sin tada neæe ugroziti nijednog od bogova!"

I tako je Prometej napokon dobio slobodu. Postigao ju je uz pomoæ èoveka i prkosnim strpljenjem kojim je podnosio svoje patnje. Pomirio se sa Zevsom, a pritom nije ništa izgubio od svog ponosa, niti je izneverio ijedan od sebi postavljenih ciljeva. Njegova pobeda se završila time da ga je Zevs primio na Olimp meðu bogove.

Da bi se ipak ispunila Zevsova zakletva da æe Prometej zauvek ostati prikovan uz stenu, morao je da nosi prsten saèinjen od svojih okova, u koji je bio ugraðen deo kavkaske stene. U èast Prometeju ljudi su poèeli da nose prstenje s kamenom, a nose ga i danas, iako su poreklo tog obièaja odavno zaboravili.

Sizif

(Grè. Sisyphos, lat. Sisyphus - sin Eola, praoca Eoljana, i njegove žene Enarete, osnivaè grada Korinta i njegov prvi kralj, najmudriji i najlukaviji od svih ljudi)



O njegovom životu znamo relativno malo, ali zato znamo pojedinosti o njegovoj smrti. Nije, doduše bio pandan vavilonskom junaku Gilgamešu koji je èeznuo za besmrtnošæu, ali ipak - nije hteo da umre. Imao je za to i razlog više jer je njegova smrt trebalo da bude kazna zato što je video najvišeg boga Zevsa u trenutku kad je reènom bogu Azopu krao kæer Eginu i što o tome nije æutao. Kad je po njega došao crni bog smrti Tanatos, spretno mu je izmakao iz ruku, vezao ga i zatvorio u gvozdenu baèvu (prema drugoj verziji - u podrum). To je imalo dalekosežne posledice: ljudi su prestali da umiru i da prinose bogovima žrtve, što je bilo razumljivo - prestali su da ih se boje. Time je u samim temeljima bio uzdrman poredak na kom je poèivala postojanost bogova. Zbog toga je Zevs poslao na svet boga rata Aresa da oslobodi Tanatosa. Tanatos je na to zgrabio Sizifovu dušu i odmah je odneo u podzemni svet.

Sizif je znao da se snaðe u svakoj prilici i na sve je mislio unapred. Unapred je naložio svojoj ženi Meropi da, u sluèaju njegove smrti, ne prinese bogovima žrtvu. Vladar podzemnog sveta Had i njegova žena uzalud su èekali darove koji su im po pravilu pripadali, pa kad ih nisu doèekali, naredili su da Sizif bude doveden pred njih. Sizif im je predložio da æe sve urediti samo neka ga nakratko puste nazad na svet. Otiæi æe svojoj ženi, ozbiljno je podsetiti na njene dužnosti, jer njihovo neizvršavanje vreða bogove. Sizifova reèitost postigla je cilj. Had se dao nagovoriti, a Sizif je izgubio i poslednje ostatke strahopoštovanja pred božanskom mudrošæu i vidovitošæu. Vratio se kuæi u Korint i nastavio da uživa u životu kako je najbolje znao i umeo. Rasrðen, Had je ponovo za njim poslao Tanatosa. Bog smrti prièekao je dok je, za vreme jedne pijanke, vino oslabilo Sizifovu moæ rasuðivanja, pa mu je nemilosrdno ugrabio dušu. Ovaj put Sizif nije više izašao iz podzemnog sveta.

Buduæi da je pretila opasnost da bi Sizif moga da posluži ljudima kao primer kako se izvlaèi korist iz sumnje u sveznanje i autoritet bogova, Had ga je primerno kaznio: da neprekidno valja ogroman kamen na visok breg. Kamen mu na vrhu uvek izmakne iz ruku i èitav posao Sizif mora da zapoène iznova. To je ne samo težak i besmislen, nego i zaglupljujuæi posao. Svest da mu pritom neæe pomoæi nikakvo lukavstvo muèila je Sizifa jednako kao i bezizglednost uzaludnog posla.

Tantal

Grè. Tantalos, lat. Tantalus - sin Zevsa i okeanide Plute (ili kraljice Omfale), kralj Sipila u Lidiji.



Dugo je uživao u sreæi kojoj se jedan smrtnik uopšte može i ponadati. Njegov otac ga je od svih svojih ovozemaljskih sinova najviše voleo, okružio ga je bogatstvom i blagostanjem, otklonio od njega sve nesreæe i brige, lièno ga, i u društvu s ostalim bogovima, poseæivao i pozivao na Olimp da prisustvuje gozbama i sastancima bogova. Zevsova naklonost udarila je Tantalu u glavu. Poèeo je da se smatra ne samo nadèovekom veæ i bogom jednakim Zevsu. To što je sa stola bogova odnosio hranu koja je osiguravala veèni život i veènu mladost, i razdavao je prijateljima, Zevs mu je oprostio. Iz ljubavi prema njemu oprostio mu je i to što je izdavao tajne sa savetovanja bogova, za koje ljudi nije trebalo da znaju. Zevs ga nije kaznio èak ni kada je bahato odbio njegov predlog da mu ispuni svaku želju: "Šta je meni potrebno od bogova", rekao je. "Usud koji mi je odredila sudbina bolji je od usuda bogova!" Èim je Tantal prekoraèio granicu i poèeo da laže bogove, Zevsa je napustilo strpljenje. Prvi put to se dogodilo kad se Tantal pred bogom Hermesom lažno zakleo da u svojoj palati ne krije zlatnog psa kojeg mu je doveo miletski kralj Pandarej. (Taj pas bio je èuvar koze Amalteje, koja je svojim mlekom dojila Zevsa, ali ga je Pandarej ukrao. Kada se uplašio da æe ga bogovi kod njega naæi, dao je psa Tantalu. Prema drugoj verziji, psa je ukrao sam Tantal.) Ipak, ni sada ga Zevs nije kaznio, veæ mu je samo zapretio. Ali drugi put svoju pretnju je ispunio.

Tantal je dirnuo u nešto na šta su bogovi izuzetno osetljivi: doveo je u sumnju njihovo sveznanje. Namerio je da iskuša to svojstvo bogova. To bi, po svoj prilici, još i ostalo bez posledica da ispit koji je u tu svrhu zamislio nije bio tako grozan. Ubio je svog sina Pelopa, rasekao ga na komade i ukusno prireðenog ponudio bogovima kao jelo na gozbi. Bogovi su, naravno, taj ispit položili i jelo ni su ni dotakli. Jedino je boginja Demetra pojela komadiæ ramena, i to samo zbog toga to je bila pometena i skrhana bolom zbog otmice svoje kæeri Persefone, koju je bio oteo bog Had i odneo u svoj podzemni svet. Ogorèeni i uvreðeni, bogovi su ustali sa stola, raskomadanog Pelopa stavili u kotao i nad vatrom spojili delove njegovog tela, a bog Hermes ga je po Zevsovoj zapovesti oživeo. Komad ramena koji je pojela Demetra nadoknaio je bog Hefest verno prilagoðenim komadom slonovaèe. Zevs je zatim izrekao svoju presudu: Tantal æe biti baèen u carstvo tame boga podzemnog sveta Hada. Tamo æe biti muèen najtežim mukama: stajaæe u bistroj vodi, ali žeð neæe moæi da ugasi. Kad god se sagne da dohvati vodu i napije se, voda æe mu nestati pod nogama i pojaviæe se suva zemlja. Nad glavom mu æe se nadvijati grane stabala soènih pomorandži, smokava, krušaka, jabuka i gržða, ali èim Tantal posegne rukom da ih ubere, vetar æe ih podiæi tako da neæe moæi da ih dosegne. Osim žeði i gladi, Tantala æe muèiti i veèiti strah. Iznad njega æe biti obešen ogroman kamen koji svakog èasa može da padne, što æe uveæati Tantalove muke, kojih se nikada neæe osloboditi.

Tako je rekao Zevs, a tako je i bilo: bahatost sama priprema svoj pad, a oholost ne može ostati nekažnjena. Iako su Zevsove reèi veæ odavno razneli vetrovi, Tantalova muka je do danas ostala simbol najtežih patnji koje mogu snaæi èoveka.

Uran

(Grè. Uranos, lat. Caelus- bog neba i nebo samo, prvi vladar sveta nakon prvobitnog Haosa)

Rodio se bez oca od majke zemlje Geje, a kad je zvladao svetom, tad se njom i oženio. Prvi njegovi potomci bili su dvanaestoro titana: sinovi Okean, Kej, Krije, Hiperion, Japet i Kron i kæeri Tija, Reja, Mnemosina, Feba, Temida i Tetija. Rodila su im se još i tri jednooka diva, kiklopa, i tri pedesetoglava i storuka diva, Hekatonhira. Uran nije voleo svoju decu, a divovoe Hekatonhire naprosto je mrzeo. Zbog njihove nakaznosti i buntovnosti zatvorio ih je u unutrašnjost zemlje i zabranio im da izlaze na svetlost dana. Majku Geju to je toliko rastuživalo i ljutilo da je na kraju odluèila da nagovori titane da Urana svrgnu s vlasti. Stariji titani nisu hteli da dignu ruku na oca. Odluèio se na to najmlaði meðu njima, Kron. Uz majèinu pomoæ iznenada je napao Urana, srpom mu oduzeo muškost i snagu, svrgnuo ga s prestola i proglasio se vladarom celog sveta. Iz krvi osakaæenog Urana, koja je kapala na zemlju, rodila je Geja gigante i (prema starijim mitovima) boginje osvete Erinije. Poslednji Uranov potomak bila je boginja ljubavi i lepote, Afrodita, koja se rodila iz krvi koja je iz Uranovog tela kapnula u more, i izašla iz morske pene na obalu Kipra. (Tako tvrdi Hesiod i brojni drugi autori. Prema Homeru, Afrodita je, meðutim bila kæi Zevsa i Dione).

Rimski bog Celus nije sasvim podudaran s Uranom. Smatrali su ga sinom veènog svetla, Etera, a osim potomaka pripisivanih Uranu imao je i sinove Vulkana i Merkura. Bio je smatran i ocem boginje ljubavi Venere, izjednaèene s grèkom Afroditom.

Uran je predstavnik tzv. prve generacije grèkih bogova koji su bili svrgnuti pobunom. Njihov naslednik i pobednik nad njima takoðe je izgubio vladavinu u ustanku koji je protiv njega podigao njegov najmlaði sin Zevs, potonji vladar svemira, gospodar bogova i ljudi.

Uran se na nebo vratio tek u XIX veku, kad je njegovim imenom E. Bode nazvao planetu koju je 1781. godine otkrio W. Herchel. Postojanje te planete astronomi su veæ ranije bili izraèunali, slièno kao što su hemièari proraèunom otkrili postojanje radioaktivnog elementa urana.

Venera

(Lat. Venus, grè. Aphrodite - rimska boginja ljepote i ljubavi, podudarna s grèkom Afroditom)

Prvobitno je bila boginja proleæa i probuðene prirode. Iz te staroitalske boginje pretvorila se, verovatno pod uticajem grèkog kulta Afrodite u južnoj ltaliji i na Siciliji, u boginju ljubavi i ljepote. Kako je došlo do te promene, nije više bilo jasno ni samim Rimljanima. Za razliku od Afrodite, kod koje, s obzirom na roditelje, grèki mitovi nisu bili sasvim jednoznacni, Venerinim ocem je bio smatran bog neba Celus.

Posebno poštovanje je Venera uživala za vreme vladavine Cezara i Avgusta jer je rod Julijevaca, od kog je poticao Cezar, vukao od nje svoje poreklo. Prema konstrukciji koja se oslanja na grèke mitove, osnivaè tog roda Jul (Iulus, grè. Askanios) bio je sin voðe trojanskih doseljenika u Italiju, Eneje, i unuk Venere i dardanskog kralja Anhiza.

U Rimu je Veneri u èast bio podignut raskošan hram na Julijevom forumu. Posvetio joj ga je Cezar kao Veneri Roditeljki, nakon bitke kod Farsala, 48. god. pre n. e. i od njega se saèuvalo nekoliko stubova. S boginjom Romom imala je zajednièki hram nedaleko od Koloseuma. Bio je to zapravo dvostruki hram pod jednim krovom, najveæi hram antièkog Rima, površine 110 x 53 m. Podigao ga je car Hadrijan i lièno ga posvetio 121. god. n. e. U njegovim ostacima je delimièno sagraðen hram Santa Francesca Romana, sa èuvenim zvonikom iz XII veka.

Vulkan

(Lat. Vulcanus, grè. Hephaistos - rimski bog vatre, njene razorne snage)

Na njegovu prvobitnu funkciju Rimljani nisu sasvim zaboravili ni kad su ga gotovo izjednaèili s grèkim bogom Hefestom. Njegovim ocem obièno su smatrali boga neba Celusa, grèkog Urana. Prema tim novijim predstavljanjima bio je, kao i Hefest, kovaè i oružar. Pri poslu su mu pomagali jednooki divovi, kiklopi. U toj novoj funkciji su ga nazivali Malciber, �Razmekšivaè (metala)�, ili �Krotitelj (ognja)�, a poštovali su ga i kao zaštitnika od požara. Njegova sedišta uglavnom su smeštali pod vulkan Etnu na Siciliji, ili na Liparska ostrva. Jedno od njih, �kum svih vulkana�, i danas se zove Vulcano.

Vulkanov kult u Rimu bio je drevan. Na kraju Foruma, pod Kapitolom imao je žrtvenik isklesan u steni, tzv. Vulkanal, pored kog se okupljala skupština veæ u vreme kraljevstva. Obièno su mu žrtvovane ribe, otelovljenje elementa neprijateljskog vatri. Posebno su ga poštovali kovaèi, koji su ga smatrali zaštitnikom svog zanata.

Ostaci Vulkanala vidljivi su i danas na Forumu. Za Vulkanov hram na Marsovom polju se zna samo na osnovu antièkih izvora. Njegove ruševine nisu pronaðene, ali je saèuvan veliki broj slika s njegovim likom kao i manjih kipova od metala. Njihovu izradu su naruèivali uglavnom ljudi koji su preživeli udar groma. Njegovo ime je još od starog veka sinonim za vulkan.

Zevs

(Sin titana Kronosa i njegove žene Reje, najviši bog starih Grka)



Zevs nije uvek bio najviši bog i nije vladao od pamtiveka. Vladavine nad bogovima i ljudima domogao se pobednièkim ustankom protiv svog oca Kronosa, koji je opet svrgnuo s prestola svog oca Urana, prvog vladara sveta nakon prvobitnog Haosa. Zevs nije bio oduvek a ni zauvek, nije bio nepromenljiv, niti je predstavljao otelovljenje najviših vrlina. Grci su ga stvorili prema slici ljudi i prema likovima zemaljskih vladara onog doba. Imao je, dakle, ljudske osobine i ljudske karakterne crte, iako, razume se, uvelièane, kako je i dolikovalo onome koji vlada nad vladarima smrtnika i nad besmrtnim bogovima.

Zevs se rodio u peæini gore Dikte na ostrvu Kritu, a njegova majka Reja rodila ga je u tajnosti da bi ga spasila od Kronosa, koji joj je svu decu, èim bi se rodila, gutao u strahu od moguæe pobune. Kronosu je Reja, umesto deteta, predala kamen umotan u pelene i Zevs je tako umakao sudbini svoje starije braæe Hestije, Demetre, Here, Hada i Posejdona. Buduæi da Reja nije mogla da se posveti malom Zevsu, poverila ga je nimfama Adrastiji i Idaji. One su ga hranile mlekom božanske koze Amalteje i pèelinjim medom. Opasnost da ga Kronos otkrije otklanjali su gorski demoni Kureti. Kad bi se rasplakao, udarali su maèevima po štitovima i plesali uz zaglušujuæu buku i divlje krike tako da ga Kronos nije èuo. Na gori Dikti i na još višoj planini Idi Zevs je stasao do mladiækog doba. Odluèio je tada da podigne ustanak protiv Kronosa i svrgne ga s vlasti.

Ustanak protiv Kronosa Zevs je zapoèeo oslobaðanjem svoje braæe koja su živela u Kronosovoj utrobi, jer su kao božanska biæa bili besmrtni. Prisilio je Kronosa da ih povrati. Sestre Hestiju, Demetru i Heru poslao je na kraj sveta, a braæu Hada i Posejdona pozvao da mu se pridruže. Oni su ga bez oklevanja poslušali i udruženi napali Kronosa. Kronos je pozvao u pomoæ svoju braæu titane i, iako se svi nisu odazvali, uspeo je da odbije Zevsov napad, a zatim da ga i potisne na sam vrh Olimpa. Kada se našao u ozbiljnom škripcu, Zevsu su pritekli u pomoæ divovski jednooki kiklopi. Iskovali su mu gromove i munje i njima je Zevs uspeo da zaustavi Kronosovu navalu i da preðe u protivnapad. Time su se Zevsovi izgledi znatno poboljšali, a kada je meðu titanima došlo do spora, Okean, Stiks i Prometej, kao i neki drugi, nezadovoljni Kronosovom vlašæu, prešli su na Zevsovu stranu. Uprkos tome, borba se vodila deset godina. Zevs je zato odluèio da iz unutrašnjosti zemlje pusti strašne storuke divove Hekatonhire, koje je tamo zarobio njihov otac, njegov deda, Uran. Uz pomoæ svojih novih saveznika Zevs je na kraju odneo pobedu. Kronosa i ostale titane, svoje neprijatelje, sunovratio je u veènu tamu Tartara i proglasio se vladarom svega što postoji i što bi trebalo da postoji.

Proglasiti se vladarom i postati vladar nije isto i Zevs se u to brzo uverio. Tu su, pre svega, bila njegova braæa Had i Posejdon, ali do brobe za vlast meðu njima nije došlo jer se pojavio zajednièki neprijatelj. Boginja Geja razbesnela se na Zevsa zbog okrutnog kažnjavanja titana, udružila se s bogom bezdane tame, Tartarom, i dovela na svet stoglavog nakaznog diva Tifona da ubije Zevsa. Tifon je bio tako velik da se pod njim, kad je koraèao, ulegala zemlja, urlao je životinjskim glasovima i iz svojih zmajskih èeljusti bljuvao uništavajuæi oganj. Zevs ga je svojim gromovima i munjama nadjaèao i nakon teške borbe sunovratio u Tartar. Zatim je predložio braæi da vlast razdele kockom. Kad su na to pristali, Zevs se pobrinuo da za sebe izvuèe najbolji deo. Posejdonu je pripalo more, Hadu podzemni svet, a Zevsu nebo i zemlja.

U poèetku je Zevs vladao kao tiranin i dva puta pokušao da uništi ljudski rod. Prvi put je hteo da to uradi zbog toga što su mu se ljudi uèinili sasvim ništavnim. Uništenje èoveèanstva spreèio je titan Prometej, stvoritelj ljudi, koji im je doneo vatru i nauèio ih raznim veštinama. Drugi put Zevs je hteo da uništi ljude zato što su mu se uèinili suviše moænim, i to mu je skoro i pošlo za rukom. Poslao je na svet potop, ali Prometej je omoguæio svom sinu Deukalionu i njegovoj ženi Piri da se spasu i nasele svet ljudima. Kad je Zevs uèvrstio svoju moæ tako da je ništa nije moglo ugroziti, popustio je uzde svoje vlasti i pustio na slobodu nekadašnje neprijatelje. Ostao je, svakako, i dalje apsolutni vladar ne samo kao voða pobedonosne pobune i izbora kockom nego i zbog svoje snage. Bogovi su je i te kako bili svesni i zato su mu se pokoravali. Ponekad su to, doduše, èinili i nevoljno, a dogaðalo se da su se protiv njega i pobunili. Jednom prilikom su hteli i da ga svrgnu s prestola, ali se on odbranio uz pomoæ storukog diva Brijareja. Za vreme èitave Zevsove vladavine izbila je samo jedna pobuna koja ga je ozbiljno ugrozila. Bila je to pobuna èudovišnih dugokosih giganata, ali ih je Zevs uz pomoæ ostalih bogova i svog ovozemaljskog sina Herkula porazio u bespoštednoj borbi. Inaèe, bogovi su mahom bili mišljenja da je s najvišim bogom dobro biti dobar. To je, uostalom, govorila i veæina ljudi. U herojsko doba Zevs je veæ bio vladar koji nije zloupotrebljavao svoju vlast. Iako je imao mnoge ljudske nedostatke, ipak je bio najbolji od svih poznatih vladara bogova i ljudi.

Uprkos tome što je zevs bio apsolutni vladar, njegova vlast se nije protezala bezgranièno. Ostali bogovi, a i ljudi, imali su svoju volju i slobodu. Nad svim bogovima i ljudima, pa i nad samim Zevsom, vladalo je nešto više, nedokuèivo i nepromenljivo: sudbina. Govorilo se, doduše, da Zevs vlada i sudbinom, ali to je bila samo metafora. Sudbinom je Zevs, baš kao bilo koji drugi bog ili èovek, vladao samo toliko koliko je shvatao nužne veze uzroka i posledica i delovao u skladu s tim spoznajama. Protiv sudbine Zevs je bio nemoæan, ma šta radio. Nije bio vladar sudbine, nego samo njen èuvar i izvršilac.

Kao najviši vladar bogova i ljudi, Zevs je bio utemeljitelj i zaštitnik božanskih i ljudskih zakona.

Davao je moæ kraljevima, štitio narodne skupštine, uèvršæivao poredak i pravo, bio svedok i èuvar zakletvi, kažnjavao nepravde i nepoštovanje pravednosti, bio zaštitnik svih onih koji su od njega tražili pomoæ (iako pritom ne posebno dosledan). Zevs je sve video, sve èuo i sve znao (ako ne odmah, doznao bi o svemu naknadno). Znao je takoðe i buduænost i ponekad objavljivao buduæe raznim znamenjima, uglavnom prirodnim pojavama, snovima i proroèanstvima (posebno ako su ga ljudi za to molili i prineli mu odgovarajuæe žrtve). Delio je ljudima i dobro i zlo. Svoje darove je birao, prema sopstvenom nahoðenju, iz dveju velikih posuda koje je imao u svojoj palati. Zevsovo najmoænije oružje bile su munje i gromovi, a njegov štit (egida) bio je neprobojan.

Glavno Zevsovo sedište bio je vrh planine Olimpa u Tesaliji, koji se gubio u oblacima i dopirao do neba. Tamo je stajala i njegova velièanstvena palata, koju mu je od zlata sagradio bog Hefest. Rado se zadržavao i na kritskoj gori Idi, u Troadi, na Parnasu u Fokidi, na Kiteronu u Beotiji i na drugim gorama. Kad je pod imenom Jupiter postao i bog Rimljana, boravio je i na rimskom Kapitolu. Kad mu se prohtelo, odlazio je s Olimpa vozeæi se u zlatnim kolima. Inaèe, praktièno je bio sveprisutan i èovek je moga da ga zamoli za pomoæ ne samo u njegovom hramu nego i na bilo kom drugom mestu. Ponekad bi silazio na svet u promenjenom obliku. Poprimati lik bilo kog èoveka, životinje ili prirodne pojave bila je povlastica svakog boga.

Upravljanje svetom bogova i ljudi Zevsa je nije preterano optereæivalo. Veæinu vremena provodio je u društvu s ostalim bogovima, na sjajnim gozbama u olimpskim palatama, gde se služila ambrozija kao glavno jelo, a nektar kao napitak. To jelo i piæe osiguravalo je bogovima besmrtnost i veènu mladost. Na gozbama, koje su ujedno bile i savetovanja bogova, Zevs je sedeo na zlatnom prestolu, dvorio ga je vinotoèa Ganimed i boginja mladosti Heba, plesom su ga zabavljale boginje ljupkosti, Hariteje, i boginje lepih umetnosti, muze. Pri obavljanju vladarskih dužnosti pratili su ga bogovi i boginje Kratos, Zel, Bija i Nika kao otelovljenja moæi, revnosti, snage i pobede. Pri vršenju dužnosti vrhovnog sudije stajale su pored njegovog prestola boginja zakonitog poretka Temida i boginja pravednosti Dika. Pri osiguravanju poretka u prirodi pomagale su mu boginje godišnjih doba, Hore. Nerazdvojne Zevsove pratilje bile su i boginja sretnog sluèaja Tiha, boginja mira Ejrena i boginja duge Irida, ili Iris, koja je uz boga Hermesa bila i njegova glasnica.

Zevsova žena bila je njegova sestra, prelepa i dostojanstvena boginja Hera. S njom je imao troje dece: boga rata Aresa, kovaèa i oružara bogova Hefesta i boginju veène mladosti Hebu. Heri je iskazivao sve poèasti i visoko je cenio. To mu, naravno, nije smetalo da s vremena na vreme pogleda neku drugu ženu koja mu se svidela. Zevs je u stvari bio veliki ženskaroš i birao je ljubavnice s jednakim žarom meðu boginjama kao i meðu ženama iz roda smrtnika. S boginjom Demetrom imao je kæer Persefonu, s Mnemosinom muze, s Eurinomom Harite, s Tetidom Hore, Mojre i Diku, s Dionom Afroditu, s Majom Hermesa, s Letom blizance Apolona i Artemidu. Nije s njima uvek lako izlazio na kraj. Štaviše, ni mnoge smrtne žene nisu baš za njim èeznule. Ali on bi bez kolebanja pribegavao lukavstvima i pretvarao se u njihove muževe, u bika, labuda, kišu ili u bilo šta drugo, samo da se s njima sjedini. Broj njegovih potomaka s ovozemaljskim ženama bio je vredan poštovanja: s Alkmenom imao je sina Herkula, sa Semelom Dionisa, s Danajom Perseja, s Europom Minosa, Sarpedona i Radamanta, sa Antiopom blizance Amfiona i Zeta, s Ledom sina Polideuka i kæer Helenu. Kod brojnih njegovih sinova i kæeri taèno se i ne zna koju im je besmrtnu ili smrtnu ženu izabrao za majku. Mnoge su se žene, meðutim samo izgovarale da je on otac njihovih potomaka, ili su se time hvalile. Ali svoju najdražu kæer Atenu nije imao ni sa jednom ženom - rodio ju je sam iz svoje glave, odakle je iskoèila pod punim naoružanjem. Za svu svoju decu, Zevs se brinuo kao brižan otac, i to u veæini sluèajeva bolje nego za svoje ljubavnice i sva su njegova deca imala znaèajne uloge u svetu mitova.

Hera je, prirodno, zbog njegovih braènih nevera bila silno ljubomorna. Progonila je njegove ljubavnice i njihovu decu i prireðivala Zevsu scene da se tresao Olimp, a na zemlji besnele oluje. Zevs ju je uvek znao nekako da umiri. Bio je na kraju krajeva ne samo muž nego i bog. Zbog svoje slabosti prema ženama imao i je i drugih nedostataka. Bio je sklon zaslepljenosti, katkad bi ga nadvladala boginja prevare Ata, a ponekad je njegovu uvek budnu pažnju umeo da nadvlada i bog sna Hipnos. Osim toga, iako mu to uopšte nije bilo potrebno, voleo je da se hvali. Ostali bogovi su poznavali Zevsove slabosti, njegovu ljubaznost i nesklonost svaðama i vešto su to iskorišæavali a najviše i najuspešnije njegova žena Hera.

Uprkos tome, Zevs je bio najmoæniji i najuzvišeniji bog. Pripadali su mu naslovi i epiteti: svevladajuæi, sveznajuæi, vladar oluja, gospodar munja, gromovnik, presjajni. Najèešæe su ga ljudi zvali "Olimpskim" ili "Najvišim", a ponekad, u sveèanim prilikama, "Ocem bogova i kraljeva". Njegovi simboli bili su gromovi i munje, od ptica orao, a od drveæa hrast. Grci i Rimljani su ga zamišljali kao muškarca s bradom, spokojnog pogleda, s èijeg lica zraèi ponosna svest vrhovne i nepokolebljive moæi najvišeg vladara.

Mit i religija u Srba


Veselin Èajkanoviæ

Roðen je 28. marta 1881. u Beogradu, gde je završio osnovnu, srednju i Veliku školu.

Kako kaže Rastislav Mariæ (Glasnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka, knj. II—III, 1953—1954, str. 67—73), koji mi je glavni izvor za ovu biografiju, „Èaj-kanoviæ je još u srednjoj školi zavoleo klasiène jezike i klasiènu starinu uopšte, pa je, po položenom ispitu zrelosti u Prvoj muškoj gimnaziji (1899. godine) studirao klasiènu filologiju na Velikoj školi, na kojoj su veæ predavali profesori Vasiæ i Vuliæ. Završivši studije u Beogradu, kao državni pitomac odlazi u Nemaèku na usavršavanje. U Lajpcigu je èetiri semestra, pored klasiène filologije kod Brugmana, Hirta i Imiša, izuèavao i stari slovenski kod Leskina i jevrejski kod Kramera. Iz Lajpciga odlazi u Minhen, gde, pored ostalih, sluša Hrista, Pelmana i Folmera, a naroèito Kruzijusa i Krumbahera, kod kojih je položio i doktorat. 1908. godine postao je docent za latinski jezik na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nastavljajuæi nauèni rad u pravcu u kome se bio uputio kod Kruzijusa i Krumbahera".

Uèestvovao je u balkanskim ratovima i u I svetskom ratu kao rezervni oficir. U toku rata, zbog bolesti, proveo je jedno vreme u Bizerti, „gde je, s francuskim inženjerom, poruènikom Alberom Oforom, osnovao Štampariju srpskih invalida, u kojoj su se srpski invalidi obuèavali tipografskom zanatu. Tu, u Bizerti, ureðivao je list Napred s književnim dodatkom Iz starih riznica i Bibliotekom lista Napred (izašlo 25 knjižica razlièite sadržine), u kome je objavio nekoliko vrlo dobrih reportaža o životu naših izbeglica i vojnika u Africi. Iz Bizerte prelazi na Krf za urednika Srpskih novina, u èijem su dodatku, Zabavniku, tada objavljivani razlièiti književni sastavi i nauène studije, a zatim odlazi u Pariz i London, da radi u tamošnjim bibliotekama".

Neposredno posle rata, „on je, pored redovne dužnosti, jedno vreme vršio i dužnost naèelnika Odeljenja za višu nastavu Ministarstva prosvete i dužnost upravnika Državne štamparije". Godine 1919. izabran je za vanrednog, a 1921. za redovnog profesora. Sledeæe, 1922, godine izabran je za dopisnog èlana Srpske akademije nauka. U to doba izabran je i za honorarnog nastavnika Uporedne istorije religije na novoosnovanom Bogoslovskom fakultetu. Sem toga, tih godina svojim liènim zalaganjem mnogo je doprineo izgradnji Univerzitetske biblioteke i snabdevanju seminarskih biblioteka i laboratorija (kao „èlan Odbora za graðenje Univerzitetske biblioteke" i kao „èlan komisije koja je, u Nemaèkoj, na raèun reparacija, nabavljala knjige i opremu").

U narednom periodu, osim na Univerzitetu i u Akademiji, aktivno je uèestvovao u radu niza nauènih, kulturnih i prosvetnih ustanova. „Nekoliko godina uzastopce bio je biran za dekana Filozofskog fakulteta. Bio je u upravi Srpske književne zadruge, Zadužbine Nikole Èupiæa, Društva sv. Save, èlan Glavnog prosvetnog saveta i Komisije za polaganje profesorskog ispita, a jedno vreme i predsednik Narodnog univerziteta, koji je bio osnovao profesor Nikola Vuliæ. Da bi se nauènim radnicima olakšalo informisanje o struènoj literaturi koja se u Beogradu može naæi u javnim i veæim privatnim bibliotekama, predložio je osnivanje Centralnog kataloga Univerziteta u Beogradu i po njegovom osnivanju postao njegovim upravnikom".

Od posebnog je znaèaja Èajkanoviæev nastavni i nauèni rad na Univerzitetu. U jednom izveštaju iz 1914 (Nauèni i školski rad Veselina Èajkanoviæa, stanje na dan 31. januara 1914) sam je sebe najtaènije okarakterisao kao nastavnika:

„Od svojih predavanja najviše podvlaèim tumaèenje klasiènih autora: pri tome tumaèenju imao sam prilike da pravim najrazlièitije ekskurze po celokupnoj nauci o starini. Naglašavam ovo i zbog toga što se, inaèe, baš stvari koje sam najizdašnije obraðivao sa katedre — enciklopedija i metodologija klasiène filologije, privatne starine, religija i kult, folklor — i ne vide iz pregleda predavanja, pošto o njima nisam držao sistematske kurseve. U tim svojim tumaèenjima ja sam: napustio besciljnu i beskorisnu gramatièku interpretaciju i uveo u praksu interpretaciju modernu i nauènu; razbijao klasièistièke predrasude, i davao centralno mesto jelinizmu; u svakoj prilici skretao pažnju na veliku važnost Orijenta, i uvek, kad god sam za to imao povoda, davao uputstva i detalje iz oblasti semitske filologije; ja sam, najzad, oseæao da klasièna filologija — koja je i u svetskoj nauci spremala radnike za ostale mlaðe nauke: za vizantologiju, semitsku filologiju, slovensku filologiju, istoriju religije. folklor, itd. — ima kod nas, gde ce klasièni jezici uèe nedovoljno ili nikako i ne uèe, da sprema radnike za srpsku nauku. Naroèito sam isticao i istièem važnost takve primenjene klasiène filologije, nadam se, ne bez rezultata". Ovako je Èajkanoviæ radio i kad sam ja slušao njegova predavanja 1931—1935). Tumaèio je, izmeðu ostalog, Tacitovu Germaniju, ali tako da su pred slušaocima oživljavali ne samo stari Germanci nego i Rimljani, Grci, Egipæani, Vavilonjani, Jevreji, Persijanci, Indijci, a posebno naši preci, sa svojim obièajima, obredima, èinima, težnjama i zabludama. Odista je suvereno vladao celokupnom naukom o starini.

Bez imalo preterivanja istakao je Mariæ lepe ljudske osobine koje su krasile Èajkanoviæa kao nastavnika: „Studente je neobièno voleo, i kod njega, i kao profesora i kao dekana, za njih nije postojalo odreðeno vreme prijema. Izvanredno predusretljiv u ophoðenju, uvek je bio spreman da pomogne i posavetuje. Svojim ophoðenjem umeo je da pridobije studente za rad na nauci kojoj se sam bio posvetio i stalnim ukazivanjem na njihove pogreške i nedostatke njihovog rada upuæivao ih u metode nauènog rada. Zbog toga nije ništa neobièno što je skoro svaki deveti student koji je od 1919. do 1941. godine kod njega položio diplomski ispit položio i doktorat, a teze koje su oni izradili ne pokazuju samo vladanje metodom nauènog rada i poznavanje predmeta, nego su znatni doprinosi nauci".

Ovakav Mariæev sud možda sam ja obavezniji nego iko da potvrdim. Veæ godinama oseæam potrebu da ispunim tu obavezu ne samo radi Èajkanoviæa i radi sebe nego i radi jedinstvenog primera, i bojeæi se da mi se neæe pružiti druga prilika, èinim to sada. Mene je Èajkanoviæ naterao da izradim doktorsku disertaciju. Odrastao na selu, u obièajima i praznovericama iz bronzanog doba, koje nisam morao da saznajem iz knjiga, valjda sam mu se uèinio pogodan za nauku o starini. Ali on je uložio toliko truda i vremena, i toliko strpljenja, oko æudljivog mladiæa kakav sam bio, da se ja sada, kad sam prevalio šezdesetu, i èudim i stidim. Na razgovore je zvao on mene, nije mi davao prilike da ga molim! Otvorio mi je širom vrata svoje èudesne biblioteke, mogao sam da se poslužim svakom knjigom iz nje! Pošto sam bio gimnazijski nastavnik i nisam imao dovoljno vremena za rad u toku dana, omoguæio mi je da radim noæu u biblioteci Seminara za klasiènu filologiju! Kad sam se našao u neprilici oko nabavljanja novih knjiga sa strane — jedna je koštala 600 dinara (koliko i krava!), a ja sam imao nešto malo više od 1000 dinara meseène plate i porodicu na vratu - on me je zamolio za uslugu da takve knjige nabavljam o njegovom trošku za njegovu biblioteku; Ali to nije sve. Kad je proèitao prve dve glave moje disertacije Tužbalica u svetskoj književnosti (u prvobitnom obliku), rekao mi je da to nije nauka, da je to, možda, dobro za Srpski književni glasnik, ali da nauka traži: ne da sam tužim, nego da tumaèim tužbalicu. Ja sam se, naravno, uvredio i zaæutao.

Posle izvesnog vremena, kad na disertaciju više nisam ni mislio, on mi je priredio nezaboravno iznenaðenje (na poèetku proleæa 1938). Sa drugog prepodnevnog èasa pozvao me je direktor Šeste muške gimnazije (Stanislav Vuliæ) da odmah doðem u njegovu kancelariju. Prekinuti predavanje bilo je toliko neobièno da sam pomislio da me traži policija.

Kad tamo, Èajkanoviæ sedi, smeje se i podsmeva mi se. Oèitao mi je takvu lekciju o dužnosti da je ni Metuzalem ne bi zaboravio. I tada sam se, povrh svega, još i propisno obrukao. Kad je polazio, požurio se direktor da mu pridrži kaput, a ja sam stajao smešno ukipljen, jer je dobar deo moga naraštaja u ovakvoj ljudskoj pažnji prema starijem video gubitak liènog dostojanstva. Rekao je: „Ja sam stari vojnik, kaput mi niko ne pridržava; a ako bi to i bilo potrebno, ima ovde neko mlaði". Taj neko mlaði bio sam ja. Stid zbog ove bruke rastao je u toku godina uporedo sa zahvalnim divljenjem izuzetnom profesoru, iako se nikad u nekim stvarima s njim nisam mogao da složim.

Mariæ je opisao Èajkanoviæa i kao istaknutog ratnika, ali u ovoj prilici pre svega treba istaæi ono što je Mariæ rekao o uslovima za nauèni rad u Èajkanoviæevo vreme i o njegovom zalaganju da se ti uslovi poboljšaju: „Uslovi za rad na nauci o klasiènoj starini u Srbiji, u vreme kada je Èajkanoviæ poèeo svoj rad, nisu bili najpovoljniji. U Srbiji nije postojala nijedna biblioteka u kojoj bi se mogle naæi najpotrebnije knjige i èasopisi. Biblioteka Seminara za klasiènu filologiju i istoriju starog veka, osnovana poslednjih godina prošlog veka, bila je tako mala da nije mogla poslužiti ni nastavi ni spremanju studenata za ispite. Blagodareæi zauzimanju profesora Èajkanoviæa, ona je, pred kraj treæe decenije ovog veka, bila snabdevena zbirkom tekstova, èasopisima i drugim potrebnim knjigama tako da je bio dostignut nivo sliènih ustanova na strani, što je uticalo i na kvalitete nastave i razvoj nauènog rada. I nedostatak moguænosti objavljivanja rezultata nauènog rada sputavao je, sve doskoro, razvoj klasiènih studija [...]. Tek kad se te èinjenice imaju u vidu i uzmu u obzir broj radova koje je Èajkanoviæ objavio i ostavio u rukopisu i discipline na kojima je radio, može se pravilno procenita znaèaj njegovog rada i njegov doprinos nauci i našoj nacionalnoj kulturi".

Èajkanoviæ je umro 6. avgusta 1946. godine u Beogradu.

Vojislav Ðuriæ