Mileva i Albert Ajnshtajn

MILEVA i ALBERT EINSTEIN: Mileva (1875-1948), Albert (1879-1955), švajcarski fizièari

Srpkinja Mileva Mariæ rodjena je u Titelu, Vojvodina, a njen suprug Albert Ajnštajn u Ulmu, Nemaèka. Sreli su se na ciriškom Politehnikumu, zajedno studirali i došli do otkriæa teorije relativiteta i drugih velikih nauènih otkriæa dvadesetog veka.
Mileva je prva došla na ideju o moguænosti pretvaranja materije u energiju, nakon Rentgenovog, Pupinovog i Marije Kiri otkriæa. Sve svoje ideje veoma uspešno je definisala matematièki. Prva je u svetu uvela pojam èetvorodimenzionalne geometrije (prostor – vreme), a zatim dala definiciju fotoelektriènog efekta. Mileva i Albert su zajedno radili na elektromagnetnoj teoriji svetlosti, od 1897. i na teoriji relativiteta od 1901. Po svoj prilici Milevina disertacija bila je baš teorija relativiteta (kasnije je ista nestala sa Univerziteta, verovatno radi Albertove slave). Albert Ajnštajn je 1905. publikovao tri rada iz teorijske fizike, ukljuèujuæi tu i teoriju relativiteta, ali samo pod svojim imenom. Zakon masa-energija, iskazan je èuvenom formulom E = m x c² (energija je ravna proizvodu mase i kvadrata brzine svetlosti), što æe postati temelj razvoja atomske energije. Takodje su potvrdili kvantnu teoriju svetlosti, što je rezultiralo stvaranjem fotoelektriène æelije (a kao rezultat je prenos slike, televizija). Ovim je rodjena nova grana u fizici kvantna fizika. Sva ova ostvarenja matematièki je definisala Mileva, kao vrstan matematièar, a ista je potpisao samo Albert. Albert je proglašen za najveæeg nauènika dvadesetog veka, a Mileva ostala anonimna. Albertu je dodeljena Nobelova nagrada iz fizike za 1921. godinu. Postoji informacija da je Albert sav novac od te nagrade dao Milevi, dok ima i takvih tvrdnji koje govore da ju je on tim novcem kupio da æuti. I dok je Marija Kiri radila sa svojim mužem Pjerom i sa njime podelila Nobelovu nagradu, Mileva od svoga muža nije dobila nikakvo priznanje, pa èak ni za decu za koju se samo ona žrtvovala. Od 1933. do 1955. Albert je živeo i radio na Princeston Univerzitetu, u Sjedinjenim Državama, ali za sve to vreme nije nauci dao nikakva ostvarenja. To je jedan od dokaza da je sve što je ostvario, ostvario samo sa Milevom zajedno.