Majkl Faradej

MICHAEL FARADAY (1791-1867), engleski nauènik

Faradej u nauci ostaje zapamæen po brojnim otkricima, medju kojima su prvi elektrièni motor 1821, uteènjavanje hlora 1823, princip rada generatora, transformatora i dinamo mašine, zakon elektrolize, kao i Faradejev efekat”. Mnogi ga nauènici smatraju najuticajnijim istraživaèem fizièkih nauka svih vremena.
Primenjujuæi postupak hladjenja i snižavanja pritiska za uteènjavanje gasova, sluèajno je otkrio hlor, a došao je i do otkriæa benzena 1825. Elektromotor je otkrio ispitujuæi elektromagnetnu rotaciju. Faradej je, takodje, praktièno usavršio nalaze Kristiana Ersteda, o skretanju magnetne igle pod uticajem elektriène struje. Tako je došao do zakljuèka da rotiranjem magneta može proizvesti struju, što je i potvrdio 1831.
Pre Faradeja elektricitet se smatrao fluidom, što je on odbacio i došao do otkriæa elektromagnetne indukcije. Kada je svoja istraživanja usmerio u pravcu svetlosti i gravitacije i njihovih odnosa na elektromagnetizam, došao je do otkriæa tzv. “Faradejevog efekta” 1845, èime je potvrdio da se polarizovana svetlost može ostvariti pomoæu magneta. Kasnije æe Džejm Klerk Maksvel (Jame Clerk Maxwell) potvrditi da je zaista svetlost vrsta elektromagnetne radijacije i èak æe izvesti matematièki izraz za Faradejev zakon indukcije.
Faradej je u domenima hemije utvrdio prirodu hidrolize 1833, iznevši (1) da je u postupku elektrolize kolièina supstance na elektrodi srazmerna utrošenoj struji i (2) da su kolièine razlièitih supstanci na katodi i anodi, pri istoj kolièini struje, proporcionalne njihovim ekvivalentnim težinama.