VUK STEFANOVIÆ-KARADŽIÆ

VUK STEFANOVIÆ-KARADŽIÆ (1787-1864), reformator srpskog jezika

Vuk Stefanoviæ-Karadžiæ rodjen je u Tršiæu, školovao se u Karlovcima i Beogradu, a najveæi deo života radio je u Beèu. Za jezik je Vuk rekao da je on “hranitelj naroda, njim govorimo i pišemo”, a Djura Danièiæ je za Vuka rekao da je živeo za buduæe vekove.
U Srbiji je Vuk doživeo tursku vlast, Obrenoviæe i Karadjordjeviæe (sultane i kraljeve). Kada se razboleo leèio se u Novom Sadu i Budimpešti. Bio je uèitelj u Beogradu, carinski službenik u Kladovu, a 1813, ponovnim padom Srbije pod tursku vlast Vuk odlazi u Beè, gde izuèava slovenske jezike, latinski i nemaèki i gde ostaje gotovo ceo svoj život, za èega je sam rekao da je tamo bio potrebniji Srbiji nego da je u Srbiji.
Vuk Karadžiæ je iza sebe ostavio brojna dela, koja predstavljaju najpotpuniji pregled života srpskoga naroda, njegovo verovanje, obièaje, stvaralaštvo i istoriju. To su: "Srpski reènik", "Srpska gramatika", "Prvi srpski bukvar", Prevod "Novog zavjeta", "Crna Gora i Crnogorci", "Kovèeziæ za istoriju", "Jezik i obièaji u Srba", "Život i obièaji naroda srpskoga", "Žitije Ajduk Veljka Petroviæa", "Prva godina srpskog vojevanja na daije", "Miloš Obrenoviæ", "Druga godina srpskog vojevanja na daije", "Praviteljstvujušæi Sovjet", "Srpske narodne pesme", "Srpske narodne pripovetke", "Srpske narodne poslovice" i druga.
Vuk Karadžiæ bio je izuzetno darovitih stvaralaèkih osobina, uporan i dosledan. Uz pomoæ Jerneja Kopitara i Jakova Grima ušao je u nauèni smisao onoga što je radio. Svojim radom obogatio je jugoslovensku kulturnu istoriju. Uvažavali su ga najveæi svetski umovi. Bio je èlan Petrogradskog društva ljubitelja slovenske književnosti od 1819, Akademija nauka u Petrogradu dodelila mu je Srebrnu medalju za nauène zasluge 1820, Krakovsko uèeno društvo izabralo ga je za svoga èlana 1820. Bio je gost Grimu i Geteu 1823. i dobio poèasnu doktorsku titulu Univerziteta u Jeni 1823. Èlan je Getingenskog uèenog društva od 1825, dobitnik Zlatne medalje Ruske akademije nauka 1842, dopisni èlan Beèke akademije nauka od 1848, Berlinske od 1850. i Petrogradske od 1851.
Vuk Stefanoviæ-Karadžiæ bio je lingvista, pisac, prevodilac, kritièar i polemièar, istorièar, geograf i rodonaèelnik srpske etnografske nauke. Tvorac je najsavršenije azbuke na svetu, kojoj su se divili Bernard Šo i mnogi drugi. Prevazišao je prošlost i otvorio vidike buduænosti. Putovao je mnogo, upoznao kulture mnogih naroda i svetu otvorio lepotu i bogastvo usmenog narodnog stvaralaštva. UNESCO je godinu 1987. (dvestota godišnjica rodjenja V.S.K.) proglasio godinom Vuka Stefanoviæa Karadžiæa.