Edmund Halej

EDMUND HALLEY (1656-1742), engleski astronom

Halej se najèešæe pominje po kometi, koju je on otkrio 1682. i kojoj je dato ime po njemu, Halejeva kometa. Halej je ohrabrio Njutna da publikuje svoj rad "Principia". Izuèavao je pojave i putanje kometa u svemiru i zakljuèio da se komete ponovo pojavljuju u taèno odredjenom vremenskom periodu. Prema njegovim proraèunima Halejeva kometa pojavljuje se svakih 76 godina i zaista, ista se ponovo pojavila 1758, pa 1834, pa 1910 i poslednji put 1986, a sledece njeno pojavljivanje desice se 2062 godine. To znaèi da se u ljudskom veku Halejeva kometa može videti samo jednom. Halej je izuèio putanje dvadeset tri komete, što je publikovao 1705. u "A Synopsis of the Astronomy of Comets" (Sinopsis astronomije kometa). On je, takodje, utvrdio da i zvezde imaju svoje putanje, a za Mesec je izraèunao devetnaestogodišnju putanju, na osnovu èega je potvrdio teoriju o sekularnom ubrzanju, koju je inaèe predvideo još 1695. Tokom 1716. raèunao je zemljino odstojanje od Sunca, u odnosu na planetu Veneru. Izradio je i kartu južnog sazveždja 1679. Pored astronomije Halej se smatra utemeljivaèem geofizike, 1686, izradivši karte vetrova na zemlji, sa morskim strujama i magnetnim vibracijama. Takodje se bavio izuèavanjem slanosti mora i isparavanjem jezera 1687-1694, prema èemu je izraèunavao starost Zemlje. Matematièki je izraèunao pritiske u funkciji nadmorske visine, èime je usavršio barometar. Èak je izraèunavao i mortalitet stanovništva, velièine atoma, optiku duge i sl.