Arhimed

ARCHIMEDES (287-212), grèki matematièar

Arhimed je bio briljantni istraživaè, matematièar i pronalazaè u svoje vreme i ostao je zapamæen kao možda najveæi matematièar svih vremena. Prvi je utvrdio da je zapremina lopte ravna V=4 r³ x 3 gde je r polupreènik lopte, ili ravna ²/3 zapremine opisanog cilindra, a da je površina lopte ravna èetvorostrukoj površini njenog najveæeg kruga. Arhimed je našao vrednost broja priblizno ravnim ²²/7, što je ravno 3.142857…Utvrdio je da zapremine kupe, polulopte i valjka, istih osnova i visina, stoje u odnosima 1: 2 : 3.
Arhimed je takodje utvrdio èuveni zakon fizike po kome svako telo potopljeno u teènost biva potiskivano silom koja je ravna težini njime istisnute teènosti. Ostala je zapisana prièa da je, kada je to pronašao dok se kupao, od silnog uzbudjenja istrèao go na ulicu i trèeæi vikao: “Eureka, Eureka” (što znaèi: otkrio sam). Pored toga, izuèio je zakone poluge, èekrka, klina, zavrtnja i naèin odredjivanja centra gravitacije tela (težište). Arhimeda je ubio rimski vojnik dok je radio matematièke proraèune odbrane Sirakuze i njegove poslednje reèi bile su: “Ne dirajte moje krugove”.
U Arhimedova otkriæa ubrajaju se:
Arhimedov zavrtanj: uredjaj korišæen za pumpanje vode iz brodova i za navodnjavanja;
Arhimedova kanžda: uredjaj za potapanje brodova, koriste u odbrani Sirakuze;
Sistem multi-èekrka: uredjaj za podizanje velikih tereta malom silom;
Metode izraèunavanja površina i zapremina slika i tela;
Arhimedov zakon u hidrostatici, kao i otkriæe piknometrije (merenje zapremina i gustina tela);
Integralni raèuni, kojima su se kasnije služili Kepler, Fermat, Leibniz i Newton.
Naš istaknuti nauènik Milutin Milankoviæ svrstao je Arhimeda u red najveæih geometrièara staroga veka.